Burano - skriveni dragulj Venecijanske lagune

Ostrvo je smešteno u severnom delu Venecijanske lagune, udaljeno svega sedam kilometara od Venecije ili 40-tak minuta vožnje venecijanskim prevozom - vaporetom

Danas je poznato po čipkarstvu i šareno obojenim kućama u kojima stanuju ili letuju brojni umetnici. Burano je zapravo mali arhipelag, površine svega 20 hektara. Čine ga četiri ostrvca koja su povezana mostovima.

Naselili su ga Rimljani još u VI veku, napuštajući trgovački grad Altino za vreme varvarskih osvajanja. Po jednoj teoriji ime Burano potiče od osnivača Buriana, a po drugoj po doseljenicima koji su došli sa susednih malih ostrva Buranelo.

Ribari iz Burana

Legenda kaže da u davna vremena ribari iz Burana, nisu mogli da prepoznaju svoje kuće sa pučine, naročito ako su vremenski uslovi bili loši, pa su počeli da ih farbaju jarkim bojama. Svaka familija je imala svoju boju i ta tradicija se razvijala vekovima.

Vremenom je taj običaj prerastao u zakon. Ukoliko neko danas želi da kuću okreči određenom bojom, mora da dobije zvanično odobrenje vlasti. Takođe, ako neko poseduje više kuća na ostrvu, svaka mora da bude okrečena istom bojom. Prvobitne kuće su bile napravljene od drveta i postavljene na stubove koji su ih izdizali iznad nivoa vode, da bi se u 11. veku počelo sa izgradnjom od cigle.

Krivi zvonik crkve San Martino

Pored šarenih kućića još jedna atrakcija ostrva je krivi zvonik crkve San Martino, visok 53 metra. Ubrzo posle izgradnje crkve u 18. veku, temelj i su počeli da tonu, a zvonik da se naginje. Godine 1970. izvršeni su opsežni radovi koji su sprečili neminovno rušenje zvonika. Iako se ostrvo brzo razvijalo, nije dobilo nikakve privilegije. Upravljalo se iz obližnjeg Torčela.

Čipka kao glavni izvozni proizvod

Tek u 20. veku Burano zvanično postaje deo Venecije. Veliku popularnost i slavu ostrvu su u 14. veku donele žene koje su pravile neverovatno lepu i elegantnu čipku. Leonardo da Vinči je prilikom jedne posete Buranu, kupio čipku koja je korišćena za glavni oltar Milanske katedrale.

Čipka je postala glavni izvozni proizvod ostrva ali mali broj žena koje su izrađivale nije mogao da zadovolji potrebe tržišta. Krajem 19. veka na Buranu je otvorena Škola umetnosti čipke što je omogućilo da se proizvodnja proširi. Danas postoji svega nekoliko familija na ostrvu koje neguju tradiciju ručne izrade čipke. Iako su ovi komadi jako skupi oni su veoma traženi od strane kreatora visoke mode. Godine 1981. u zgradi škole je otvoren Muzej čipkarstva koji sadrži dragocene unikatne komade.

Ostrvo se može obići sa svega sat vremena laganog hoda. Pored pomenutih šarenih kućića i brojnih mostića, pažnju će vam privući i lepo uređeni riblji restorani, picerije i kafići. Tu su i brojne prodavnice suvenira, prepune figurica od stakla sa obližnjeg ostrva Murano. Naravno, odevni i ukrasni predmeti napravljeni od čipke su nezaobilazni deo ponude.

Dok koračate ulicama osećate neki mir, nemate apsolutno nikakvu želju da negde žurite. Boje tih njihovih kuća vas teraju da se osećate kao da ste zalutali u neku bajku. Na žalost ostrvljanima nije baš tako bajkovit život na Buranu.

Većina žitelja se zbog izuzetno guste magle koja pogađa ovo ostrvo više nego ostale delove Venecije, iseljava sa ostrva. Život otežava i to što je ostrvo povezano samo sa jednom vaporeto linijom sa ostatkom Venecije. Međutim, i pored svih problema i teškoća sa kojima se susreću, meštani su sačuvali vedar duh, optimizam i pokazuju i dalje veliku gostoljubivost prema turistima koji u letnjim mesecima pomalo i narušavaju njihov način života.

Blizina daleko poznatije Venecije je veliki teret ali i izazov da se ponudi nešto interesantno i drugačije. Burano je svakako uspeo u tome.

Tekst

Biljana Nikolić

Komentari(0)

sortiraj Datum Popularnost

×

Hvala na komentaru, nakon moderacije će biti objavljen.

Ok

×

Popunite obavezna polja.

Ok

Ime

E-mail

Komentar

Posalji komentar Ostavite komentar