Koji su simptomi katarakte i kada se preporučuje operacija
Istraživanja pokazuju da je katarakta vodeći uzrok slepila, a ovo progresivno oboljenje je uglavnom povezano sa starenjem, mada se ponekad može razviti i kod mlađih osoba
08. Jan
0
Podeli
Pored staračke katarakte, koja je najrasprostranjenija, katarakta može nastupiti i usled određenih genetskih faktora, ali i metaboličkih bolesti. U šestoj epizodi serijala MediGroup Preporuka, prof. dr Zora Ignjatović iz Miloš klinike govorila je o dijagnostici i savremenoj metodi lečenja ove bolesti.
-Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog unutrašnjeg
sočiva oka koje blokira svetlost, što otežava jasan vid. Dakle, zamućenje
sprečava svetlost da prodre u oko i samim tim slika postaje zamućena, a u
ekstremnim slučajevima nema ni oštrine vida. Pacijent ima sve mutniju sliku,
dok u poslednjem stadijumu zrele katarakte uopšte nema sliku, već samo
primećuje svetlost - objašnjava prof. dr Ignjatović.
Koji su faktori rizika
Staračka kataratka koja nastaje usled starosti, najčešće
nakon 65. godine života, predstavlja najčešću vrstu ovog oboljenja. Ipak,
zamućenje očnog sočiva može biti i urođeno, a može da se manifestuje u bilo kom
životnom dobu.
-Ukoliko se radi o urođenoj katarakti, najčešći razlog je
genetski ili neko oboljenje majke za vreme trudnoće. Ukoliko majka u ranoj
trudnoći preleži rubeolu, to može biti jedan od razloga da se dete rodi sa
kongenitalnom kataraktom. Pored toga, bolesti oka, kao što je unutrašnja upala,
mogu dovesti do nastanka katarakte - otkriva prof. dr Ignjatović u šestoj epizodi
serijala MediGroup Preporuka.
Metaboličke bolesti kao što je dijabetes, takođe dovode do
razvoja katarakte u izuzetno mladom uzrastu ili u starijem životnom dobu, pre
nego što bi pacijent dobio staračku kataraktu. Pored toga, traumatska
katarakta, koja predstavlja povredu sočiva, dovodi do nastanka vrlo brze
progresije katarakte.
Koji su simptomi i kada
se preporučuje operacija
Simptomi katarakte su različiti, a kako je bolest veoma
progresivna, indikacije vremenom napreduju. Prof. dr Ignjatović objašnjava da
je operacija jedini način lečenja i da se preporučuje čim osoba oseti smetnje i
tegobe kao što su umanjenje vida, smanjenje vidne oštrine, odnosno zamagljenje.
-Kada nešto posmatra, osoba nema jasnu sliku predmeta, već
gleda kao kroz maglu. To zamagljenje može više da smeta pri gledanju na daljinu
ili blizinu, a ponekad se pojavljuje i dupliranje slike na jednom oku. Ukoliko
simptomi napreduju, a ništa se ne preduzima, dolazi do totalnog gubitka slike i
vidna oštrina se svodi na sam osećaj svetlosti, što dovodi do toga da pacijent
ne može samostalno da se kreće i obavlja svakodnevne aktivnosti - ističe prof.
dr Ignjatović.
Operacija katarakte izvodi se ambulantno, u jednom danu, nakon
što se obavi cela oftalmološka dijagnostika i osnovni internistički pregled.
Preoperativna priprema podrazumeva širenje zenica, a samo oko se ispira
antiseptičkim rastvorima, nakon čega se dobija lokalna anestezija. Više od 90
odsto pacijenata operiše se u kapljičnoj anesteziji, bez ikakve injekcije, a
manji broj pacijenata koji ima dodatne probleme može da dobije lokalnu,
infiltracionu anesteziju.
-Sama operacija traje desetak minuta i podrazumeva jedan mali rez na rožnjači, veličine oko 2.4 milimetra, nakon čega nije potrebno nikakvo šivenje. Ulazimo u oko, otvaramo prednju kapsulu sočiva, a zatim ultrazvučnom sondom usitnjavamo to sočivo i uklanjamo ga iz oka. Sočivo ima prednju i zadnju kapsulu, a mi odstranjujemo unutrašnji sadržaj, dok zadnja kapsula ostaje da nosi veštačko sočivo koje postavljamo na mesto prirodnog sočiva. Nakon operacije, pacijent odmah može da ide kući. Važno je istaći da mi značajno možemo da poboljšamo kvalitet vida pacijenta, pa tako u nekim slučajevima možemo da postignemo bolji vid nego što je osoba prethodno imala - zaključuje prof. dr Ignjatović.
Komentari(0)