Neinvazivne metode otkrivanja promena u digestivnom traktu
U Srbiji je karcinom debelog creva čak na drugom mestu po učestalosti, kada je reč o obolevanju i umiranju od malignih bolesti
03. Jan
0
Podeli
Često zaboravljamo da se posvetimo zdravlju našeg probavnog sistema, sve dok se ne pojave prvi znaci nelagodnosti ili neke od čestih digestivnih tegoba. Ovaj kompleksni sistem organa od suštinskog je značaja za naše zdravlje zbog svoje uloge u preradi hrane i apsorpciji hranljivih materija i zato su preventivni pregledi ključni u ranom otkrivanju bolesti. Prof. dr Đorđije Šaranović, specijalista radiologije i subspecijalista interventne radiologije iz MediGroup sistema, u osmoj epizodi serijala „MediGroup preporuka“, objašnjava koji su to najvažniji radiološki pregledi u cilju očuvanja zdravlja digestivnog trakta.
Digestivni sistem ili digestivni trakt, koji počinje ustima i
završava se debelim crevom, čini niz organa koji omogućavaju preradu hrane,
apsorpciju hranljivih materija i eliminaciju otpadnih produkata. Ukoliko se
pojave određene tegobe u probavnom traktu, svi simptomi postaju indikacija za
radiološki pregled.
-U zavisnosti od toga da li je reč o šupljim organima poput
jednjaka, želuca, tankog i debelog creva ili ipak sumnjamo na pankreas, jetru,
žučne puteve, pacijenta upućujemo na ultrazvuk, kompjuterizovanu tomografiju,
odnosno CT ili na magnetnu rezonancu. Zato praktikujemo personalizovanu
medicinu, gde se svakom pacijentu individualno pristupa u skladu sa onim na šta
se sumnja - ističe prof. dr Šaranović.
Najčešća digestivna
oboljenja
Ukoliko se sumnja na oboljenje određenih organa koji čine
sistem za varenje, prednost u dijagnostici imaju endoskopske metode koje
obavljaju gastroenterolozi. Ipak, ukoliko iz bilo kog razloga ne može da se
izvede ova metoda, najpouzdaniji prikaz stanja tankog ili debelog creva
dobićemo putem skenera ili magnetne rezonance.
Prof. dr Đorđije Šaranović otkriva da su zapaljenja i tumori
dve grupe najčešćih oboljenja digestivnog sistema. Tumori se pouzdano otkrivaju
putem skenera koji omogućava virtuelnu kolonoskopiju i jasno uočavanje promena,
a ova neinvazivna metoda se najčešće obavlja nakon neuspele klasične
kolonoskopije i za pacijente je mnogo prijatnija.
-Promene manje od pet milimetara su klinički beznačajne, a u
medicini se smatra da je potrebno intervenisati ukoliko su promene veće od 10
milimetara, sve ispod toga treba pratiti. Da bi neki polip ili benigni tumor
porastao sa pet na 10 milimetara i prerastao u karcinom najčešće je potrebno
više od 10 godina. Zato je tu skenerska kolonoskopija koja pouzdano otkriva sve
promene veće od 10 milimetara“, ističe prof. dr Šaranović.
Kada je reč o zapaljenjima, ona se mnogo bolje uočavaju na
magnetnoj rezonanci koja pruža odličnu rezoluciju slike. Ipak, ukoliko sumnjamo
na inflamatorno oboljenje poput Kronove bolesti, koja se najčešće pojavljuje
kod dece, pouzdana metoda pregleda je magnetna kolonografija ili enterografija,
bez koje se ni ne započinje proces lečenja. Ove bezbolne, neinvazivne i
neškodljive dijagnostičke metode pomoću magnetne rezonance prikazuju stanje
tankog creva.
Žučna kesa i žučni
putevi
Najčešće bolesti žučne kese su kamenje, zapaljenje i
karcinomi. U najvećem broju slučajeva, kvalitetno urađen ultrazvuk vrlo
pouzdano i jasno pokazuje sve tri promene. Kada problemi uzrokovani ovim
organom značajno ometaju svakodnevni život pojedinca, posebno kada je reč o
stvaranju kamenja u žuči, preporučuje se operacija žučne kese. Laparoskopska
hirurgija je poželjna u odnosu na tradicionalnu otvorenu hirurgiju jer je manje
invazivna i obično se pacijent brže oporavlja. Ipak, ova intervencija je moguća
samo ukoliko se kamenje nalazi u žučnoj kesi, a kada je vidljivo i u žučnim
putevima, primenjuje se klasična hirurgija.
-U slučaju kamenja u žučnim putevima, ultrazvuk nije dovoljno pouzdan i tada se pregled obavlja putem magnetne rezonance. Ciljano se snimaju samo žučni putevi i vrlo se jasno može uočiti kamenje. Kod ostalih bolesti žučnih puteva, i CT skener i magnetna rezonanca imaju prilično istu senzitivnost i specifičnost - otkriva prof. dr Šaranović.
Komentari(0)