Sandra Pavlović Ranković - Izložba slika u Budvi
Pod pokroviteljstvom Muzeja grada Budve, u izložbenom prostoru Spomen doma “Stefan Mitrov Ljubiša”, naša umetnica Sandra Pavlović Ranković, predstaviće svoje prelepe i jedinstvene radove
Izložba pod nazivom "Metanoja" trajaće dvanaest dana, od 27.jula do 7.avgusta, u ulici Cara Dušana 13 u Budvi (Stari grad), u Spomen domu Stefana Mitrovog Ljubiše. Na ovoj izložbi će se umetnica predstaviti kroz retrospektivu svojih radova poslednjih 15 godina. Biće prikazane slike iz različitih serija objedinjene kontinuitetom misli o egzistencijalnim pitanjima-Odakle dolazimo, Ko smo i Kuda idemo. U ovom galerijskom prostoru se tokom godine organizuju dokumentarne i umetničke izložbe priznatih autora iz Crne Gore i inostranstva.
Diplomirala na Fakultetu primenjenih
umetnosti u Beogradu
Umetnica Sandra Pavlović Ranković rođena je 1982. godine.
Završila je srednju Školu za Dizajn, a potom diplomirala na Fakultetu
primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Zidno slikarstvo sa prosečnom
ocenom 9,52. Master je zidnog slikarstva, a član je od 2020. godine umetnika
Švedske - Svenska Konstförbundet! Udata je, živi i stvara u Geteborgu, u
Švedskoj.
Samostalni projekti
Njeni samostali projekti su: - Celivajuća ikona Svetog Save
za Sabornu crkvu u Južnoj Mitrovici, Ikona „Svete Mučenice Svetog Vladike
Nikolaja“, 100x100 cm, ulje na platnu za Mitropoliju Crnogorsko- Primorsku,
blaženopočivšeg Mitropolita Anfilohija, Celivajuća ikona Svetog Save za Sabornu
crkvu u Južnoj Mitrovici, Ikonostas za kapelu hrama Sv Stefan Dečanski u
Geteborgu, Oslikavanje restorana Vagon u Beogradu, Mural u Osnovnoj školi“
Mladost“, Novi Beograd, Serija slika „Rađanje“ za bolnicu „dr Dragiša Mišović“
u Beogradu, Oslikavanje tavanice 22m2 i murala 50m2 u privatnoj vili u
Beogradu, potom oslikavanje cele kuće sa istim motivima, Oslikavanje osnovne
škole u Geteborgu – Ryska-Svenska skolan i Götenborg, kao i brojne narudžbine
rađene različitim tehnikama koje se nalaze u Srbiji i inostranstvu.
Projekti iz oblasti
zidnog slikarstva
Treba istaći da je Sandra kao saradnik učestvovala u
projektima iz oblasti zidnog slikarstva: - Oslikavanje crkve Svete Trojice u
Zubinom potoku, oslikavanje crkve kod Šida, oslikavanje crkve Svetog Kozme i
Damjana kod Prokuplja, oslikavanje crkve Svetog Đorđa u Hrtkovcima, Izrada
mozaika za hramove u Boleču, Bijeljini, Staroj Pazovi, Jakovu, Đakovici,
Crvenki, Zubinom Potoku, Bjeljini i Han Pjesku. Učestvovala je i u pozlaćivanju
tavanice i zidnih ukrasa u privatnoj vili u Moskvi, Rusija.
Kao saradnik učestvovala je i u projektima iz oblasti
konzervacije i restauracije zidnih slika, u crkvi Svetog Tome u selu Žukovica
kod Petrovca na moru, Crna Gora, u crkvi Svete Bogorodice u manastiru Gradište u
Buljarici, Crna Gora, Crkvi Bogorodice Odigitrije u Pećkoj Patrijaršiji, pod zaštitom
UNESKO-a, Kosovo i Metohija, kao i na restauraciji slikanog vitraža Saborne
crkve u Sremskim Karlovcima.
Treba dodati da je ova izuzetno popularna umetnica imala
svoje samostalne izložbe, i to:
2008. - Galerija
kulture i umetnosti u Aleksincu
2009. - “Pokret, misao,
reč“ Galerija Vreto, Beograd
2010. - „Otisak u
kamenu“, galerija SKC Novi Beograd
2021. - Samostalna
izložba u svečanoj sali hrama Sv. Stefan Dečanski u
Geteborgu
2021. - Kuća Kralja
Petra prvog u Beogradu
2022. - Srtandverket
Konsthall Marstrand, Švedska
2022. - Gradska
biblioteka, Šabac
2023. - Gallery
Engleson, Geteborg, Švedska
“Sve što čini, čini u slavu Božju,
ostala je u svemu verna i dosledna”
Protojerej-stavrofor
Igor Davidović, Paroh geterborgški
-Današnji čovek je često u situcaji da ne može da pronađe
pravi način za iskazivanje svojih emocija, bilo da se služi rečima, mimikom ili
gestikulacijom, što i ne čudi, jer su osećanja kao okean koji se ogleda u
oblacima, i iz nebeske i okeanske perspektive vidi se samo površina. Nego, ko
može među stvorenima da pronađe bolji način da iskaže sebe i emocije sakrivene
u okeanu duše nego umetnik?! Recimo, pesnik. Pesnik biranim rečima nanizanim na
zlatnu nit suštine, dirljivom retorikom vezuje niz za nebo i tako razotkriva
svoju čežnju za višim, nebeskim i nepojmljivim svetom, dok onaj drugi kome je
muza okean gubi biserje koje pada sa neba i utapa se u najdublju dubinu i ne
pati nego tuguje i setno opevava svoju tugu, ali ne razume ga svako... Jedni
saosećaju, drugi traže misaono rešenje, treći se čude, a samo onaj kome je
ranjeno srce razume.
Slikar je pak nešto drugo, umetnik je, ali su njegove misli,
želje i čežnje oslikane dva puta, prvenstveno u sebi u svom umu, a potom rukama
i alatom na platnu. U sebi slika maštom, a boji smislom, a izvan sebe stvara od
materije, ali mu udahnjuje život smislom. Jer nije poenta u onome što mi vidimo,
već u onome što slikar izobražava. Ono što pesnik ne može da iskaže, slikar da
naslika može. Svaka nijansa, gotovo svaki potez kičicom biva priča za sebe. I
kada posmatramo brazde od četkice čitamo emocije utkane i upisane u DNK slike i
slikara.
Jedan poseban likovni rukopis prepun emocija, koji inicira da
se posmatrač zamisli i potraži stanje svoje duše u platnu koje posmatra, jeste
veoma upečatljiva serija umetničkih radova Sandre Pavlović Ranković. Dok
razmišljam o porukama koje su utkane u svaku sliku, na pamet mi pada jedna reč
kao odlična definicija „A k r o s t i h
“ ! Akrostih je najčešće jedna pesnička fraza koju su davnašnji pesnici
(posebno himnografi - crkveni pesnici) koristili kao potpis i posvetu. Kada
čitamo početna slova reči pesme tj stiha, one nam daju prikrivenu poruku o
piscu i onome o kome piše. Takav efekat je i Sandra postigla svojim slikarskim
veštinama.
Postoje posebni umetnici koji su u stanju da ostave trag u
vremenu, a ja iskreno verujem da poznajem upravo takvu osobu, Sandru. Jer onaj
koji je poznaje, on zna da je u slikarskoj ediciji „susreti u večnosti“ ona
pokazivala da je večnost, u smislu večnoga života u raju imperativ hrišćanskog
života i da su susreti sa svetinjama i blagodatnim ljudima vrata večnosti jer
susrećući se sa svetinjom otkrivamo sve nedostatke u nama nastale od grehovnih
rana i onda konačno traganje pretvaramo u susret sa izvorom smisla, ljubavi i
dobrote, sa jedinim Istinitim. Susreti sa manastirima kao što je Pećka
Patrijaršija koju Sandra doživljava kao „dom Očev“ kao kuću i okućnicu svoju,
preko Gradca, Ljeviše i Dečana, Ostroga i Dajbaba ostavili su dubok trag na
njenu dušu koji sa udivljenjem čitamo gledajući kako se dušom slika, ne kao
četkicom nego rekao bih kao čarobnim štapićem. Jer u dečijim bajkama štapić
imaju vile, a u našoj zbilji ova slikarka, kao Vila među slikarima.
Na jednom platnu i jednoj kompoziciji mogu se prepoznati
divni biblijski elementi, svetootačke pouke, istorijske činjenice i sociološki
fakti, ali i divni duh pravoslavne duše koja sve što stvara, stvara sa dubokom
verom, kao stvorenje koje je izabrano da stvara, kao dobri evanđelski sluga
koji umnožava talente od Boga darovane. Sandra je ostvarivši Božji poziv da
prosvećuje i da se u tome ne štedi nego da sve što čini „čini u slavu Božju“
ostala u svemu verna i dosledna, te je kao slikar postala i misionar, jer
tražeći puku umetnost u njenim radovima nalazimo životvorne poruke koje su kao
nektar koji napaja probirljivu pčelu, pravi nektar za naše duše. Zato je jedna
od najlepših slika dobila naziv „pčela“ jer nam poručuje da i sami budemo pčele
i da u ovom Božjem vrtu koji ima divno cveće, ali i gnojivo oko cveća, želimo
čist cvetni nektar, a ne kakvu nečistotu.
Edemski vrt i praroditelji naši u njemu, jedna je od prvih
slika u ovom nizu. Oslikava doživljaj sjedinjenja u patnji i očaju, oni su nagi
i osramoćeni, naravno zbog učinjenog greha, ne zbog nagote, jer pre greha,
nagota nije bila sramota. Plodovi greholjubive prirode i rezultat pada je smrt,
smrtni Adam od besmrtnoga prvočoveka. IS HS NI KA Pobeditelj... Hristos je
jedini pobeditelj koji je „nadvladao svet“! Ljubav žrtvena i božanska koja je u
Hristu oslikana je u smirenju i pomeranju granica koje nam istoimena slika
poručuje.
Mnogo više od ovde rečenoga svako ko zastane i zamisli se
može da dokuči. Ove slike su kao ogledalo dok ti gledaš nju, ona gleda tebe,
dok ti tražiš smisao, ona tebe u svojoj priči pronalazi i kazuje ti: “Ti si
okean i predubok si, malo, zaista malo poznaješ sebe. Gledaj u nebo, ono nije
samo oblak, sunce ili mesec, više i više gledaj, ispituj i traži i videćeš,
verovatno ne očima,nego srcem... I videćeš da se u kruni Cara nalaziš baš ti,
kao poseban dragi i skupoceni kamen”.
Budi pčela, budi umetnik svestan svoga talenta... Iako nisam
slikar, umetnik sam, jer razumem i volim one koji rukama slikaju ono što oko
nije videlo....
Protojerej-stavrofor
Igor Davidović, Paroh geterborgški
Komentari(0)