Zdravlje u vreme praznika - Kako se zaštititi od posledica prazničnog prejedanja
Uoči omiljenog perioda godine, kada nas obuzima radost i iščekivanje prazničnih trenutaka, spremamo se za uživanje u smehu, radosti i sa ljubavlju pripremljenim obrocima
Ipak, uz tu čaroliju, često se javlja i izazov prejedanja, sa ozbiljnim posledicama po naše srce i celokupno zdravlje. Nedavna studija objavljena u Clinical Research in Cardiology ukazuje na porast srčanih oboljenja tokom praznične sezone, često povezanog sa preteranim uživanjem u hrani i piću. Specijalista opšte medicine iz MediGroup sistema, doktorka Nada Vujić-Jović deli korisne savete za očuvanje zdravlja u ovom periodu, podsećajući nas da pažljivo vodimo računa o sebi.
-Praznično prejedanje stavlja telo pod stres, slično kao
emocionalni stres ili intenzivna fizička aktivnost. Dodatno, to predstavlja i
opterećenje za srce. Kako bismo izbegli neželjene situacije, koje mogu varirati
od banalnih poput mučnine i gorušice do vrlo neprijatnih i ozbiljnih, ključno
je održavanje rutine. Održavanje istog rasporeda obroka svakog dana predstavlja
najefikasniji način prevencije prejedanja. Sve zdrave navike koje primenjujemo
tokom godine trebalo bi da budu prisutne i tokom prazničnih dana - ističe
doktorka Vujić-Jović.
Posebna pažnja treba se posvetiti pravilnoj ishrani,
uključujući kvalitetan doručak, jednu do dve voćne užine, redovan ručak i
lagani večernji obrok. Ovaj pristup pomaže smanjenju osećaja gladi za vreme
prazničnih trpeza. Nakon jela, preporučuje se lagana šetnja radi olakšavanja
varenja.
Namirnice koje treba
izbegavati tokom praznika
Namirnice koje treba izbegavati tokom praznika, ali i u
svakodnevnom životu su one bogate zasićenim i trans-mastima, proste ugljene
hidrate kao što su koncentrovani šećeri, slatkiši i sokovi. Prema rečima
doktorke Vujić-Jović, preporučuje se praćenje principa "zdravog
tanjira" sa polovinom povrća, četvrtinom proteina i četvrtinom žitarica.
-Uključite složene ugljene hidrate i vlakna iz celovitih
žitarica poput pšenice, ovasa, heljde i kinoe. Birajte namirnice bogate
proteinima, kao što su jaja, meso, riba i mlečni proizvodi. Upotrebljavajte
zdrave masti iz maslinovog ulja, orašastih plodova i avokada. Ne zaboravite na
unos povrća i voća kao glavnog izvora vitamina, antioksidanasa i vlakana,
pridržavajući se umerenog unosa - savetuje doktorka Vujić-Jović.
Unos velike količine kalorične, energetski bogate hrane sa
visokim sadržajem prostih ugljenih hidrata, zasićenih i transmastima može
izazvati poremećaje u našem organizmu što se uočava odstupanjima u
laboratorijskim analizama. Posebno su pogođeni parametri lipidnog profila, sa
povećanjem ukupnog holesterola, LDL-a ili "lošeg" holesterola, ali i
značajnim porastom triglicerida.
-Naglo povećani trigliceridi mogu dovesti do ozbiljnog
oštećenja zdravlja, poput akutnog pankreatitisa, koji može da bude i životno
ugrožavajuće stanje. Takođe, unos veće količine alkohola može izazvati akutno
oštećenje jetre, praćeno povišenim nivoom enzima poput AST, ALT i gama-GT -
ističe doktorka Vujić-Jović i dodaje da pacijenti, posebno oni sa hroničnim
bolestima poput kardiovaskularnih, dijabetesa i gastrointestinalnih oboljenja
bi trebalo odmah da se obrate svom lekaru ukoliko primete bilo kakve tegobe
tokom i nakon praznika.
Oprezno sa unosom alkohola
Optimalno konzumiranje alkohola tokom prazničnog perioda od
izuzetne je važnosti, s obzirom na to da povećan unos alkohola doprinosi
ukupnom energetskom unosu. Metabolizam jednog grama alkohola doprinosi sedam
kilokalorija, a sve više istraživanja naglašava štetne efekte alkohola.
-Posebno treba da budu obazrive osobe koje već boluju od
hroničnih bolesti, poput dijabetesa, gde konzumiranje alkohola može dovesti do
povećanja nivoa šećera u krvi ili, u ozbiljnijim slučajevima, do odložene
hipoglikemije sa potencijalno fatalnim ishodom. Često se javlja pogoršanje
tegoba kod osoba koje boluju od gihta, pa je korisno proveriti i nivo mokraćne
kiseline - ističe doktorka.
Optimalna hidracija je takođe ključna, a prema preporukama,
dnevni unos vode zavisi od uzrasta i pola, najčešće iznoseći od dva do tri
litara dnevno. Minimum koji se preporučuje je dva litra tečnosti dnevno,
uključujući unos vode putem hrane, biljnih čajeva i nezaslađene limunade.
Svakodnevna šetnja u
trajanju od minimalno 30 minuta
Doktorka Vujić-Jović preporučuje svakodnevnu šetnju od 30
minuta do sat vremena, kao zdravu naviku koja treba da se zadrži i tokom
praznika.
-Osobe sa dijabetesom treba da posmatraju fizičku aktivnost
kao deo svoje terapije, dok one sa kardiološkim bolestima treba da je prilagode
intenzitetu odobrenom od strane kardiologa - zaključuje doktorka.
Redovni preventivni pregledi i provera laboratorijskih nalaza ključni su za očuvanje zdravlja. Uz to, zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost čine neophodan deo brige o sebi. Neka ove važne odluke obeleže početak Nove godine, ako već nisu deo našeg svakodnevnog života.
Komentari(0)