17. Oct
0
U Srbiji svake godine oboli više od četiri hiljade žena
Stručnjaci ističu da je lečenje najuspešnije kada se započne u ranoj fazi bolesti, a za rano otkrivanje neophodni su redovni preventivni pregledi
Podeli
Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta, a u Srbiji prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut svake godine oboli više od 4.600 žena, dok preko 1.600 njih izgubi borbu sa ovom opakom bolešću. Stručnjaci ističu da je lečenje najuspešnije kada se započne u ranoj fazi bolesti, a za rano otkrivanje neophodni su redovni preventivni pregledi.
Prema rečima dr Ivane Kostadinović, specijaliste radiologije u
MediGroup, preporuka je da se preventivni ultrazvučni pregledi obavljaju do 40.
godine, nakon čega se započinje skrining karcinoma mamografijom.
-Srbija je na prvom mestu od 40 evropskih zemalja po broju
preminulih od karcinoma dojke. Ovu lošu statistiku možemo da promenimo jedino
ako svaki mesec posvetimo ovoj temi, a ne samo oktobar. Prevencija je ključna, jer predstavlja jedini
način da se bolest otkrije u ranoj fazi. Na preventivni pregled grudi važno je
doći u drugoj nedelji ciklusa, nakon što je prošla menstruacija, jer se smatra
da je tada dojka pod najmanjim hormonskim uticajem. Ipak, ukoliko žena primeti
bilo kakvu promenu na dojci, tada ne treba da gleda koja je faza ciklusa, već
se da se odmah javi lekaru - dodaje dr Kostadinović.
U zavisnosti od strukture grudi i građe dojke, nekada se i mlađim ženama radi mamografija, a starijim ultrazvuk, kako bi lekar mogao da postavi adekvatnu dijagnozu i ustanovi da li postoji neka suspektna promena ili ne.
-Ono što je takođe važno, to je da uvek moramo da sagledamo i druge faktore - da li žena ima u porodici već nekoga ko je oboleo od karcinoma dojke, kao i da li je sama primetila neku promenu i onda na licu mesta odlučujemo da li ćemo još neki pregled da primenimo - naglašava dr Kostadinović.
Prema rečima dr Nataše Pujić Stanisavljev, specijaliste
radiologije, na svakom nalazu pacijentkinje imaju ACR oznaku koja pokazuje
kakva je njihova građa grudi. Oznake C ili D (ACR C ili ACR D) su oznake za
guste mlečne žlezde u dojkama i kod takvih dojki se preventivni pregledi rade
kombinacijom mamografije i ultrazvuka.
-Ultrazvučni pregledi se kod tih, denznih gustih dojki,
preporučuju kao sistematski pregled jednom godišnje, a u zavisnosti od životnog
doba, mamografija se preporučuje najčešće na svake dve godine. U određenim zemljama u Evropi, ali i u
Americi, skraćuje se razmak između mamografskih pregleda kod mlađih žena, jer
je primećeno da su karcinomi dojki koji se kod njih javljaju nešto agresivniji,
sa bržim rastom, iako one obolevaju ređe od žena starije životne dobi”, ističe
dr Pujić Stanisavljev.
Kako izgleda priprema
za pregled dojki
Za ultrazvučni pregled dojke ne treba posebna priprema, dok
je za mamografske preglede jako važno da žena pre pregleda na kožu ne nanosi
dezodorans, talk ili puder. Određene čestice u ovim kozmetičkim sredstvima mogu
da ostave artefakte na mamografskim snimcima i daju lažnu sliku prisustva
promene u dojci. Pre svakog pregleda preporučuje se samo lična higijena,
običnom vodom i sapunom. Pored toga, na svaki novi pregled dojke izuzetno je
važno da pacijentkinje ponesu svu prethodnu medicinsku dokumentaciju koja
uključuje izveštaje, nalaze, ali i snimke na filmu ili CD-u prethodnih
mamografskih pregleda i pregleda na magnetnoj rezonanci.
-Ukoliko pacijenti poseduju filmove ili CD-ove sa starim
snimcima, obavezno bi trebalo da ih ponesu, jer uvek poredimo nove rezultate sa
starim. Nekada je ova vrsta poređenja jedini način da otkrijemo da se u dojci
dešava nešto novo. Na taj način pratimo i kako se menja sama struktura dojke i
oblik mlečne žlezde, što je važno da bi smo izbor vrste i učestalosti pregleda
prilagodili svakoj ženi ponaosob. Postoje i karcinomi koji svojim rastom
menjaju oblik mlečnoj žlezdi, te da bismo videli da je on promenjen, moramo
imati prethodnu mamografiju - naglašava dr Pujić Stanisavljev.
Kako da prepoznamo simptome raka dojke
Među najčešćim simptomima koji ukazuju na ovu opaku bolest su
otvrdnuće, crvenilo i naboranost kože na dojci, promena u veličini ili obliku,
uvlačenje bradavice i kože grudi, a bilo kakva asimetrija koja se primeti na
grudima je jedan od znakova koji upućuje na hitan lekarski pregled.
-Većina ozbiljnih promena u dojkama uopšte ne boli i baš iz
tog razloga žene često zakasne na prve preglede. Ukoliko se primete neki
simptomi, obavezan korak je javljanje lekaru koji se bavi dijagnostikom dojke.
Od velike važnosti je i praćenje i provera benignih promena koje se najčešće
uočavaju prilikom samopregleda grudi - zaključuje dr Kostadinović.
Ciste predstavljaju najčešći vid benignih promena, a ukoliko dodje do njihove upale, one se prazne iglicom, nakon čega se izvlači tečnost. U najvećem broju slučajeva, ciste se ne vraćaju. U bezopasne pojave spadaju i fibroadenomi, odnosno čvorići koji se javljaju u mlađoj životnoj dobi, ne povećavajući verovatnoću pojave karicinoma. Ipak, ukoliko dođe do njihovog ubrzanog rasta, fibroadenomi podležu biopsiji i hirurškoj intervenciji.
Komentari(0)