18. Apr
0
Prevencija ključna u borbi protiv trećeg uzroka smrtnosti kod žena u Srbiji
Prema poslednjim podacima, u svetu se godišnje dijagnostikuje više od 2,3 miliona novih slučajeva, dok je u Srbiji godišnje registrovano oko 4,500 novoobolelih žena
Podeli
Karcinom dojke predstavlja najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje kod žena. Prema poslednjim podacima, u svetu se godišnje dijagnostikuje više od 2,3 miliona novih slučajeva, dok je u Srbiji godišnje registrovano oko 4,500 novoobolelih žena. Iako se naša zemlja nalazi u srednjem riziku od oboljevanja, visok broj smrtnih slučajeva, koji našu zemlju stavlja na vodeće pozicije u Evropi, ukazuje na ozbiljan problem kasnog otkrivanja bolesti. O važnosti prevencije, uzrocima, ali načinima lečenja ove maligne bolesti, razgovaramo sa dr Natašom Pujić Stanisavljev i dr Ivanom Kostadinović, specijalistima radiologije, kao i dr Snežanom Šušnjar, konsultantom u MediGroup zdravstvenom sistemu.
Prevencija kao prvi
preduslov izlečenja
Karcinom dojke predstavlja značajan zdravstveni izazov za
žene u Srbiji, često rezultirajući prevremenom smrću. Prema podacima dr Pujić
Stanisavljev, specijalistkinje koja se bavi ovom oblašću, svaka osma žena će se
suočiti sa ovom bolešću tokom svog života. Najčešće se otkriva kod žena u
srednjim godinama, između 45. i 64. godine, s tim da je rizik od obolevanja
manji pre 40. godine. U svetskim okvirima, polovina novih slučajeva dijagnostikuje
se kod žena nakon 60. godine. Međutim, ključno je napomenuti da je rak dojke
visoko izlečiv kada se otkrije na vreme, sa stopom izlečenja većom od 90 odsto
u slučajevima gde je tumor manji od dva centimetra i lokalizovan samo u tkivu
dojke.
-Nažalost, mnogi slučajevi se otkriju u kasnijim stadijumima,
što značajno smanjuje izglede za izlečenje. Manje od trećine žena u Srbiji ima
dijagnozu raka dojke u ranim fazama, dok je kod skoro polovine slučajeva tumor
već prevelik ili se već proširio na druge delove tela, što otežava lečenje i
smanjuje izglede za preživljavanje. Zato stalno naglašavam ženama da su prevencija
i rano otkrivanje ključni faktori u borbi protiv ove bolesti - naglašava dr
Pujić Stanisavljev.
Prema preporukama stručnjaka, redovni preventivni pregledi,
uključujući mamografske i ultrazvučne preglede, trebalo bi da počnu od 40.
godine života. Kod mlađih žena, mamografski pregledi se preporučuju na svakih
12 do 18 meseci, dok se kod starijih žena preporučuju na 18 do 24 meseca,
uzimajući u obzir individualne faktore rizika. Ultrazvučni pregledi treba da se
obavljaju jednom godišnje kod žena mlađih od 40 godina.
Važan samopregled dojki
jednom mesečno
Iako su simptomi obično prisutni u kasnijim fazama bolesti, prema
rečima dr Ivane Kostadinović, samopregled dojki je još jedan važan korak u
ranoj detekciji raka dojke. Važno je obaviti samopregled dojki jednom mesečno.
Žene koje imaju menstruaciju trebalo bi da to urade od sedmog do dvanaestog
dana ciklusa. Prilikom samopregleda, važno je obratiti pažnju na simetričnost
dojki, izgled kože, crvenilo, neravnine na koži, sekreciju iz bradavica i
pojavu otvrdlina.
Lečenje raka dojke je
multidisciplinarno
Dr Snežana Šušnjar otkriva da se odluke o terapiji i lečenju
karcinoma dojke donose konzilijarno, uz učešće hirurga, radijacionog i
internističkog onkologa, kao i drugih specijalista poput radiologa
dijagnostičara, patologa i psihologa.
-Vodiči svetskih stručnih organizacija, zasnovani na
rezultatima kontrolisanih studija, koriste se za rutinsko lečenje raka dojke.
Osnovni vidovi terapije uključuju hirurško lečenje, zračnu terapiju i sistemske
terapije poput hemioterapije, hormonske terapije, antiestrogene terapije i
ciljane terapije. Individualni pristup u lečenju se omogućava otkrivanjem
markera koji procenjuju efikasnost lekova u različitim biološkim tipovima
tumora“, otkriva dr Šušnjar.
Otkriveno nekoliko
faktora rizika za pojavu karcinoma dojke
Iako tačan uzrok ove bolesti nije potpuno poznat, postoji
nekoliko faktora koji povećavaju rizik od njenog nastanka. Važno je napomenuti
da prisustvo ovih faktora ne garantuje razvoj bolesti, dok njihovo odsustvo ne
garantuje njen izostanak.
-Opšti faktori rizika koji doprinose nastanku svih malignih
bolesti uključuju nezdravu ishranu, nedovoljnu fizičku aktivnost, gojaznost,
konzumiranje alkohola i cigareta, kao i zagađenje životne sredine. Ovi faktori
su podložni promenama ponašanja i mogu se kontrolisati primenom preventivnih
mera - naglašava dr Pujić Stanisavljev.
S druge strane, postoje lični faktori rizika na koje ne
možemo direktno uticati, poput našeg pola, genetike ili strukture građe mlečne
žlezde. To uključuje faktore kao što su dugotrajne hormonske terapije
estrogenom i progesteronom žena u menopauzi, rane prve menstruacije, izostanak
rađanja ili rađanje prvog deteta nakon 30. godine, kasni ulazak u menopauzu,
adenozne strukture građe dojke, izloženost grudnog koša terapijskom jonizujućem
zračenju u pubertetu, kao i genetske predispozicije koje povećavaju rizik od
karcinoma dojke i jajnika tokom celog života.
Iako se karcinom dojke ne može potpuno sprečiti,
uspostavljanjem zdravijeg načina života možemo smanjiti opšte faktore rizika. Ipak,
redovni preventivni pregledi ostaju najefikasniji način borbe protiv ove
bolesti. U razvijenim zemljama, samo 10 do 15 odsno slučajeva karcinoma dojke
se otkriva u uznapredovaloj fazi bolesti, zahvaljujući redovnim preventivnim
pregledima. Međutim, u zemljama u razvoju, uključujući i Srbiju, taj procenat
se povećava na visokih 40 do 90 odsto. Usled neredovnih preventivnih pregleda
karcinom dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva u kasnim stadijumima
bolesti.
Prema podacima Nacionalnog programa ranog otkrivanja
karcinoma dojke u Srbiji, manje od 10 odsto žena ciljne populacije podvrgnuto
je preventivnim mamografskim pregledima. Međutim, da bi se postigao značajan
pad smrtnosti od ove bolesti, preventivna mamografija bi trebala da obuhvati
više od 85 odsto žena ciljne starosne grupe.
Komentari(0)