Transfagarašan - vožnja pod oblacima
Prva asocijacija na Rumuniju su Drakula i dvorci Transilvanije. Ono što je manje poznato je Transfagarašan, put koji je čak i Džeremi Klarkson, novinar kultne emisije Top geer, nazvao najboljim putem
U Rumuniju sam krenula sa
blagom dozom sumnje, da li upošte treba ići. Ostali su mi u sećanju najamni
radnici oko Vukovog spomenika, Rumuni, preprodaja vegete i direktan prenos
ubistva bračnog para Čaušesku. To bi bila otprilike moja predstava o Rumuniji.
Već na granici me je nešto
secnulo preko struka kad sam ugledala tablu “Wellcome to EU”. Bože blagi, pa i oni su u Evropskoj
uniji. Ubrzo shvatam da Rumunija nije zemlja kakvom sam je zamišljala. Prelepa
priroda, uređene fasade, putevi u dobrom stanju i čistoća na poprilično visokom
nivou, su bili moji prvi utisci.
Rumunija je najveća zemlja jugoistočne Evrope. Karpati dominiraju zapadnim
i centralnim delom države, sa najvećim vrhom Moldoveanu, od 2.544 metara.
Upravo tu, na Karpatima se nalazi ovaj put, kojeg Rumuni nazivaju i Čaušeskova
glupost. Naime, posle ulaska Sovjetskskog saveza u tadašnju Čehoslovačku 1968.
godine, u strahu od sovjetske invazije, rumunski predsednik Nikolaj Čaušesku
odlučuje da vojnim resursima gradi put preko karpatskih planina, tačnije
Fagaraških planina, pa otud i naziv Transfagarašan. Time bi osigurao brzo
kretanje rumunskih trupa u slučaju napada. Izgradnja je počela decembra 1969.
godine. Prema zvaničnim informacijama poginulo je 40 vojnika i civila iako
postoje tvrdnje da je bilo i više od stotinu žrtava. Potrošeno je šest hiljada
tona dinamita. Za sada je već ovo dovljno da se opravda naziv “glupost”.
Put počinje u selu Baskov u blizini mesta Pitešti, a završava se nedaleko
od mesta Sibinj. Dugačak je 90 kilometara sa najvišom tačkom na nadmorskoj
visini od 2.034 metara. Jedna od atrakcija je najduži tunel u Rumuniji, Balja,
probijen na samom vrhu Karpata, dužine od 887 metara. Put ima 27 mostova i
vijadukta i pet tunela. Otvoren je 1974. godine posle godinu dana kašnjenja
zbog neverovatno teških uslova rada. Čaušesku je odbio da put nosi njegovo ime
tako da je ostao naziv Transfagarašan. Nosi oznaku DN7C. Sovjeti nisu napali
Rumuniju, ali put je postao prava turistička atrakcija. Najviši delovi su
zatvoreni za saobraćaj, od oktobra do juna, pa se da zaključiti da i nije
upotrebljiv osim u turističke svrhe.
Trasa je prepuna krivina i serpentina, prava poslastica za ljubitelje
vožnje. Neki su ga uporedili i sa stazama za formulu jedan. Niko tu ne žuri,
svi krstare i osmatraju okolinu. Najveća dozvoljena brzina je 50 km/h, ali i to je mnogo onima koji imaju slab želudac.
Postoji dosta odmorišta, tako da se svi zaustave makar jednom da bi bolje
uživali i čudili se ovom inženjerskom poduhvatu. Na trenutke mi se činilo kao
da se neko igrao dok je gradio. Toliko „zavijutaka“ nisam videla ni u
najsloženijim dečjim autodromima. Kome ne prija vožnja može do vrha tj. do
jezera Balja da dođe žičarom i da uživa u prizorima iz ptičje perspektive, pod
uslovom da se ne plaši visine. Transfagaraš ruta je jako zanimljiva i
biciklistima. Dokaz da je ovaj put postao turistička atrakcija je i kafanica na
vrhu, u teškoj nedođiji. Tu su i nezaobilazne tezge sa raznim suvenirima.
Ostaje zaključak da je Rumunija dobila veliku turističku atrakciju kao
posledicu sumanute ideje jednog diktatora. Možda bi Rumuni bili ponosni na taj
građevinski poduhvat da nije bilo toliko žrtava. Mogla bi da se vodi duga
polemika da li je ga je trebalo graditi ili ne, u svakom slučaju ostao je jedan
put koji zaslužuje divljenje.
Tekst
Biljana Nikolić
Komentari(3)