19. Nov
0
Solun - Grad koji nikada ne spava
Prvi utisak čim kročite u Solun je da se osećate kao kod kuće. Možda tome treba pripisati topao odnos Grka prema Srbima, kao i istorija koja je zbližila ova dva naroda
-
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
Podeli
Na prvi pogled primećujete da u Solunu, nema nebodera i visokih zgrada, ali samo jedan pogled sa visine je dovoljan da se uverite da ste gost jednog velikog grada. Samo jezgro grada Aristotelov trg uvek je prepun ljudi, što stranaca, što Grka koji i tokom leta i tokom zime, po suncu i po kiši, pod obavezno ispijaju kafu na ovom trgu. Na samoj obali, sve do Bele kule su načičkani kafići, jedan uz drugi, tako da traženje slobodnog mesta može potrajati i do pola sata. U čuvenim uzerijama, koje su poput naših kafana, ispija se grčka kafa, jede feta sir, masline, paradajz, krastavci i tzatziki.
Jednom Solun, uvek
Solun
U podnožju Bele kule, gotovo celog dana, dešavaju se raznovrsni
događaji. Tu su razni ulični svirači, klovnovi i meštani koji uživaju u šetnji
obalom. Tu su i dva broda-restorana koja krstare zalivom. Ulaz je besplatan,
ali je piće na brodu obavezno i košta najmanje 5,5 evra! Vredi krstariti,
posebno u predvečerje.
Tek odatle, sa pučine, Solun dobija svoj sjaj i lepotu. Dok
sunce lagano hita na počinak, dok se oglašavaju brodske sirene i galebovi, na obali
i u kafićima vri od ljudi. Počinje još jedna prelepa noć u Solunu, gradu koji
nikada ne spava, koji voli da mu se dođe u goste, da mu se radujete i da mu se
što češće vraćate.
Za svakoga po nešto
U užem centru Soluna mnoštvo radnji nude svakojaku robu. Ima
kvalitetne i skupe, ali ima i one jeftinije koja je solidnog kvaliteta. Tu su i
nezaobilazni ulični prodavci koji znaju da budu izuzetno navelentni kada je
prodaja u pitanju, a spremni su da u svakom trenutku maksimalno spuste cenu za
pravog kupca.
Ukoliko imate vremena da odete do outlet centra Mega, nećete
pogrešiti jer su cene više nego povoljne. Primera radi “Nike” patike su od 19
do 50 evra, “Levis” farmerke su 40, “Riplej” 70, tako da se možete obući za
celu sezonu. U Solunu ima dosta radnji koje prodaju kožne jakne i bunde, cene
jakni se kreću od 50 do 70 evra, a popularni montoni su 120, bunde od 200 do
400 evra… Grk Jorgos, koji odlično priča srpski spreman je da se cenka i da za
Srbe spusti cenu i do 20 odsto.
Grad bogate istorije
Na svakom koraku ovde je ispisana istorija, pa se često
dešava da čim graditelji “zakopaju” malo dublje mogu da naiđu na ostatke zidina
rimskog carstva. Solun je kulturni, prosvetni, industrijski, finansijski i
administrativni centar ovog dela zemlje. Svi, naravno, znaju za ovdašnju
najdužu ulicu Egnatia koja je vekovima povezivala istok i zapad.
Tu je i prestižna ulica Cimiski, pa i ulice oko nje, jer je
roba u radnjama odličnog kvaliteta, ali su i cene visoke. Postoje, zapravo, dve
velike oblasti grada, Ano Poli - viši deo grada na strmom području, i Kato Poli
- niži deo grada koji se prostire ka istoku, sve do luke.
Poseban deo grada je Epano Poli, prepun uskih ulica, sa
malim kućama i lepim baštama, uređenim u istočnjačkom stilu koje vode do
tvrđave Kastra. Tamo takođe ima ostataka rimskih zidina. Ipak prava preporuka
za pravi doživljaj Soluna je poseta nekoj od mnogobrojnih taverni, ili u
kafićima i restoranima duž obale, obojenim suncem Mediterana i mirisom mora i
ribe koji dolaze iz obližnje luke.
Zejtinlik, srpsko
vojničko groblje
Naši, ali i mnogi strani turisti rado posećuju Zejtinlik,
srpsko vojničko groblje u Solunu. Hroničari su zabeležili da je 1916. godine tu
bila glavna vojna poljska bolnica srpske vojske. Kompleks se prostire na oko
7.000 kvadratnih metara. U sklopu groblja nastao je svojevrstan muzej predmeta,
relikvija, knjiga koje su, decenijama unazad, tu donosili posetioci.
Devedesetogodišnji Đorđe Mihailović je čuvar srpskog
vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu. Ove godine u maju napunio je 90 godina,
ipak prkoseći godinama, više od pola veka, brine o uređenju grobnica, predano
nastavlja da dočekuje i ispraća goste i potomke srpskih ratnika stradalih na
Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu, uz obavezno kazivanje stihova Vojislava
Ilića. Rođen 1928. godine kao unuk i sin čuvara Zejtinlika, Đorđe Mihailović je
za današnje generacije poslednja ikona Velikog rata. Đorđe je u penziji, ali
odlukom nadležnog ministarstva, nastavlja da obavlja svoju svetu dužnost.
Tekst i fotografije
Marija Nikolić
Komentari(0)