28. Feb
0
Automobilska industrija ide ka zacrtanom cilju - "nultoj emisiji"
Srpska asocijacija uvoznika vozila, kao i sve članice, odgovornim društvenim poslovanjem i ponašanjem, daju svoj doprinos ovom zadatku
Podeli
Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova je analizirala istorijat tzv. “Zelene agende” i koje alternativne vrste pogona i goriva, osim električne energije vode ka ispunjenjenju ciljeva nulte emisije CO2 i ostalih gasova sa efektom "Staklene bašte" (GHG).
Elektro vozila
prednjače ali se istražuju i drugi pravci
Zbog poražavajućeg efekta “staklene bašte” i
smanjivanja emisije CO2, od 90-tih godina 20. veka, počelo se ozbiljnije
razmišljati o zameni fosilnih goriva. Cilj, koji je tada postavljen je da se
emisija CO2 do 2030. godine smanji za 60 odsto u odnosu na 1990, a da do
kraja 2050. godine emisija CO2 u atmosferu bude 0% (tzv. “zero” emisija).
Jasno je da je, pre svega ekološka svest, ali i
ekonomski faktor uticao da automobilska industrija krene u ubrzanu
elektrifikaciju. Uprkos teškoćama, pre svega relativno maloj količini
osnovne sirovine za proizvodnju baterija, litijuma, porastu cena, potrebi da se
obezbedi “čista”, takozvana “zelena” energija, skupom razvoju infrastrukture,
električna vozila snažno osvajaju tržišta. Argument koji niko ne može da
pobije, koji je trenutno i jedan od najjačih argumenata pobornika "zelene
agende" su podaci koje Svetska zdravstvena organizacija objavljuje o broju
umrlih od posledica zagađenja vazduha.
U dokumentu Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030.
godine navodi se da zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11,000
prevremenih smrti. Najpogubniji uticaj pri tome imaju PM2.5 čestice koje prema
ovim procenama dovode do oko 10,000 izgubljenih života godišnje.
Srpska asocijacija uvoznika vozila, kao i sve članice,
odgovornim društvenim poslovanjem i ponašanjem, daju svoj doprinos ovom
zadatku. U stalnim nastupima u medijima, na raznim tribinama, kontaktima i
partnerskim odnosim sa nadležnim državnim institucijama, pokušavamo da ubrzamo
ovu tranziciju u mobilnosti, svesti ogromne cene koju plaćaju svi građani
Srbije. Asocijacija pomno prati i sva naučno-istraživačka dešavanja kao i
moguće druge ekološke pogone koji bi u budućnosti mogli da budu dopuna a neki
tvrde i alternativa pogonu vozila na električnu energiju.
Vodonik
Najdalje se u
istraživanju i razvoju alternativnih pogona odmaklo u primeni vodonika. Da li
korišćenjem gorivih ćelija ili najnovijim sistemima koji se istražuju pokazaće
vreme, ali je ogromna prednost cele ideje praktično neiscrpna rezerva ovog
elementa. Na nedavnom CES 2024. sajmu održanom u Las Vegasu veliku pažnju je
izazvala tema gorivnih ćelija koja koriste vodonik kao pogonsko gorivo. Na
štandu jedne vodeće automobilske kompanije predstavljeno je dobijanje vodonika
iz otpada poput plastike i biomase, kao i pokretanju teških teretnih vozila na
vodonik.
Treba pojasniti i da postoji razlika između
vodonične gorivne ćelije i vodonika kao pogonskog goriva kod motora sa
unutrašnjim sagorevanjem. Gorive ćelije koriste vodonik za proizvodnju
električne energije koja putem elektromotora pokreće automobil. Sa druge
strane, vodonik iz hidrogen-peroksida (H2O2) kao pogonsko gorivo kod SUS motora
direktno se ubrizgava u cilindre motora i dalje, putem mehaničkih sklopova,
pokreće automobil. Paljenje u cilindrima izaziva smeša vodonika (H2) i
vazduha, a kao nusprodukt sagorevanja dobija se čist kiseonik (O2).
Sve najveće automobilske kompanije rade na razvoju
“hidrogenskog pogona”. Neki giganti su već u svojim razvojnim planovima naveli
2040. godinu kao orijentacioni vremenski okvir za masovno usvajanje
putničkih vozila na vodonik, uz pretpostavku da će infrastruktura za punjenje
goriva postići kritičnu masu, a da će cena tehnologije postati prihvatljiva.
Nuklearni pogon
Nedavna vest da je jedan “kineski startap” konstruisao prvu
nuklearnu bateriju dugu 15 mm, široku 15 mm i visoku 5 mm koja može da
proizvodi električnu energiju 50 godina izazvala je ogromnu pažnju. Baterija je
iznutra radioaktivna, ali je inkapsulirana i ne emituje zračenje. Pored toga,
baterija koristi izotop nikl 63 kao stabilan radioaktivni materijal. Uprkos
tome što je radioaktivan, u bateriji nema malog nuklearnog reaktora, ali on
hvata energiju raspadajućih izotopa. Uz pomoć poluprovodnika ona se pretvara u
električnu energiju.
Do eventualne primene u automobilskoj industriji ipak, dug je
put. Dobri poznavaoci automobilske industrije znaju da je i u ranijem periodu
bilo istraživanja ove vrste energije kao pogona za vozila, automobile.
Napravljeno je više prototipova ali brojna ograničenja nisu dozvolila da ti
modeli počnu da silaze sa proizvodnih traka već su završia u muzejima.
Vazduh kao pogon
Iako izgleda neverovatno korišćenje komprimovanog vazduha za
pogon vozila se i dalje istražuje, a jedna mala francuska firma je nedavno
razvila motor koji se ugrađuje i u neke automobile indijskog automobilskog
giganta. Motor je, ukoliko su dostupni podaci tačni, genijalno konstruisan,
veoma je jednostavan i jeftin za konstrukciju, a troškovi korišćenja su
ispod jednog EUR na 100 pređenih kilometara. Autonomija je sa jednim
rezervoarom komprimovanig vazduha od 200 do 300 km ili 10 časova vožnje. Ove
karakteristike ga čine idealnim vozilom za po gradu, gde 80% vozača vozi manje
distance od 30 do 60 km. Maksimalna brzina tih automobila je 110 km/h.
Rezervoar komprimovanog vazduha se puni za oko 2-3 minuta na
specijalnim punionicama- kompresorima, a automobil može biti opremljen
kompresorom, koji se napaja iz električne mreže i puni rezervoar za oko 3-4
časa. Izduvni sistem proizvodi hladan vazduh temperature 0 do – 15 stepeni
Celzijusa što ga čini idealnim za rashlađivanje putničkog prostora, ukoliko je
to potrebno i bez ikakvog gubitka snage.
U rezervoarima napravljenim od fiberglasa se nalazi ogromna
količina komprimovanog vazduha. Pri širenju vazduha, pokreću se klipovi i
to obezbeđuje kretanje. Jednostavno, zar ne? I ovde će vreme biti najbolji
sudija. Ideja je svakako interesantna jer je još nekoliko manjih kompanija već
proizvelo svoje modele vozila na ovaj pogon.
Solarni pogon
Ideja da se iskoristi sunčeva energija za pokretanja vozila nije nova. Još sredinom pedesetih godna prošlog veka su pravljeni modeli koji su imali solarne panele na krovu ili na celoj površini vozila. U poslednje vreme se održavaju i svetska takmičenja za solarna vozila (ne samo automobile već i avione) koja postavljaju nove rekorde u brzini, dometu. Treba istaći i projekat koji u Italiji vodi naš čuveni dizajner Marko Luković koji je nekoliko puta do sada pobeđivao na najvećim svetskim takmičenjima. Vozilo koje je on kostruisao sa svojim timom je registrovano, vozi se ulicama italijanskih gradova i svakako će predstavljati veliku polaznu osnovu za buduće projekte.
Komentari(0)