Intervju Miodrag Piroški - Poverenje je skupocen kapital
Miodrag Piroški, glavni urednik i sa suprugom Lidijom suvlasnik Vrelih Guma, kaže za makina.rs da je najdragoceniji benefit jednog medija poverenje publike koje se mukotrpno stiče
Punih 27 godina Vrele gume kroz bogatu istoriju svojoj publici predstavljaju novitete iz autoindustrije kroz odličan časopis, internet portal, ali i na mnogim televizijskim kanalima. Trajete i dalje. Šta je ono što Vas i Vrele gume čine dalje čitanim, gledanim i zanimljivim svih ovih godina?
-Nema tu posebne mudrosti, iskren i
pošten pristup temi je ono što čitaoci, gledaoci i pratioci na društvenim
mrežama sa lakoćom prepoznaju. Taj duh je već eto skoro tri decenije, „krvotok“
Vrelih Guma. Naravno, beskompromisan stav po ključnim elementima analize vozila
(motocikla, bicikla, plovila) ili društvenih događaja povezanih sa temom
automobila je zaštitni znak Vrelih Guma. Sve je to godinama rezultiralo
najdragocenijim benefitom jednog medija, POVERENJEM publike. A poverenje je skupocen
kapital koji se vrlo mukotrpno stiče i neverovatno lako gubi. I treća, ne manje
bitna činjenica da proces učenja po svim nivoima nikada ne prestaje.
Jedinstveni ste u Srbiji kada je u pitanju predstavljanje testiranih
automobila. Imamo utisak dok Vas gledamo da spajate nespojivo, unosite izuzetno
dobru dozu humora, iako možda taj četvorotočkaš i ne zaslužuje prelaznu ocenu.
Šta Vas inspiriše i odakle toliko dobrih i pozitivnih ideja?
-Iz godine u godinu automobili
postaju sve dosadniji, hteli mi to priznati ili ne. Suvoparno medijsko
baratanje tehnikalijama i „ukazivanja“ na recimo materijal patosnice, čini ga
još dosadnijim. Prosto rečeno takav jednodimenzionalni prikaz oko sebe generiše
automobilski šund i okuplja sebi slične pratioce. U mojim recenzijama, sa manje
ili više uspeha, ta slika automobila ima trodimenzionalnu „dubinu“ kroz
kombinaciju objektivnog, subjektivnog i životnog. Mnogi takav pristup
automobilu ne shvataju, ali publika kojoj se obraćam upravo očekuje objektivnu
informaciju „bez dlake na jeziku“ i aktivan stav. Naravno, osluškujem pre svega
kritike ali i čvrsto držim „brazdu“ da je automobil samo deo života oko nas i
da ne može biti izdvojen slučaj. Uz sve to, homogen mali tim je takođe presudan
za kvalitet mog rada.
Šta je to što Vas je privuklo da počnete da se bavite novinarskim poslom
i predstavljate automobilski svet?
-Čovek se verovatno rodi takav.
Automobil je za mene uvek bio „više od života“ pa je verovatno sudbina u sve
umešala prste. Voziti preko 50 automobila godišnje, preko sada već 600 u
karijeri, ima li veće nagrade!? Ipak, zadovoljstvo je polovično, jer je danas i
godinama u nazad položaj automobilskog novinara u Srbiji potcenjen do
uvredljivog nivoa. Moja borba da profesiju podignemo na mnogo viši nivo
uvažavanja tek počinje.
Prošli ste Evropu što bi se reklo uzduž i popreko vozeći nove
četvorotočkaše. Koje je to mesto ostavilo najlepši utisak na Vas i zašto bi ga
preporučili čitaocima?
-Svako putovanje je doživljaj za sebe
i teško je reći gde je najlepše. Svaka nova destinacija na moju puzlu života
dodaje još jednu neponovljivu sličicu. Šta da izdvojim? Pa recimo dolinu reke
Douro u Portugalu koja se proteže od Porta duboko u kontinent. Sjajna mešavina
prirode, ugodne klime, dobrih vina i hrane. Opet trodimenzionalno, zar ne... I
da, neponovljiv doživljaj biciklističke staze Parenzana u Istri, je nešto što
nikako ne treba propustiti.
Primećujemo da ste predani sportu, kako u prošlosti, tako i danas. U
mladosti ste bili od boljih veslača u bivšoj Jugoslaviji, danas je bicikl jedan
od glavnih vidova vaše rekreacije. Koliko dnevno prelazite kilometara i koje su
Vam omiljene destinacije za vožnju?
-Veslanje je sport u kojem nema laži
i prevare. Ili jesi ili nisi! Tako je i u poslu. Upravo taj veslački duh je ono
što sam poneo u svoju profesiju. Najpre istrajnost i držanje u „grupi“ pa onda
promenama ritma do pobede. Zapravo, uživam u tom novom „veslanju“ i poigravanju
sa suštinski nedoraslim protivnicima. Bicikl? Divna sprava koja pobeđuje
današnje saobraćajno ludilo a manje rekreacioni ili sportski rekvizit. Pripadam
onoj grupi biciklista koji ne „teraju točak“ da bi pobedili sebe ili drugog jer
sportskih medalja imam pun orman. Na biciklu isključivo uživam u svakodnevnom
pokretu. Godišnje pređem oko 1.500 kilometara biciklom. Najčešće na relaciji do
redakcije, ali i ture od 50-80 kilometara nisu retkost. Anđeli su izmislili
električni bicikl i time omogućili svima pa i meni da bez obzira na kondiciju i
raspoloženje budu svakodnevno zdravo mobilni. Često smo na Euro Velo 6 ruti, od
Novog Sada do Iloka ili po našoj Fruškoj gori.
Emisija Planetarijum se trenutno emituje na RTS-u. Uredili ste je zajedno
sa vašom suprugom Lidijom i za kratko vreme postala je jedna od omiljenih
emisija. Možete nam reći kako je došlo do ideje i šta očekujemo u nastavku
serijala?
-Iskreno rečeno u Planetarijumu sam
samo „mali od palube“ zadužen za tehnička pitanja. Lidija je ta koja svoju
potrebu za kulturom, istorijom ali i avanturom nesebično deli sa publikom.
Lakoća kojom stvaramo Planetarijum je čak i za mene uvek iznenađenje. Verovatno
je to rezultat dobre ideje, posvećenosti temi i opet borbi protiv TV šunda koji
nas uništava. Za sada serijal od deset epizoda emitovanih na RTS1 završavamo
sjajnom reportažom sa nekadašnje železničke pruge Parenzana koja je povezivala
Trst i Poreč. Danas je to živopisna biciklistička staza prepuna kulture,
avanture i dobre energije.
Pored automobila, vozite i motore. Šta je bolje, dva ili četiri točka?
-Uvek četiri točka! Odrastao sam na
motociklu i znam dobro koji je dvotočkaš „đavo“.
Vozili ste na stotine novih četvorotočkaša. Koja su to tri automobila
ostavila najbolji utisak na Vas?
-Uvek onaj koji osvoji i deo moje
duše bez obzira na cenu i veličinu. U prethodnoj godini to su Mercedes E
Hibrid, Suzuki Ignis, Hyundai Kona Electric,... Globalno, Audi A6 Allroad
Quattro.
Kod nas je uvezeno na stotine hiljada polovnih automobila u proteklih
nekoliko godina. Da li možete da posavetujete čitaoce na šta bi trebalo da prvo
obrate pažnju kada kupuju jedno polovno vozilo?
-Ne postoji dobro a jeftino!
Dragan Stanimirović
Komentari(0)