Intervju Miodrag Piroški - Poverenje je skupocen kapital

Miodrag Piroški, glavni urednik i sa suprugom Lidijom suvlasnik Vrelih Guma, kaže za makina.rs da je najdragoceniji benefit jednog medija poverenje publike koje se mukotrpno stiče

    foto: Privatna arhiva
    Podeli
  • params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?>




Punih 27 godina Vrele gume kroz bogatu istoriju svojoj publici predstavljaju novitete iz autoindustrije kroz odličan časopis, internet portal, ali i na mnogim televizijskim kanalima. Trajete i dalje. Šta je ono što Vas i Vrele gume čine dalje čitanim, gledanim i zanimljivim svih ovih godina?

-Nema tu posebne mudrosti, iskren i pošten pristup temi je ono što čitaoci, gledaoci i pratioci na društvenim mrežama sa lakoćom prepoznaju. Taj duh je već eto skoro tri decenije, „krvotok“ Vrelih Guma. Naravno, beskompromisan stav po ključnim elementima analize vozila (motocikla, bicikla, plovila) ili društvenih događaja povezanih sa temom automobila je zaštitni znak Vrelih Guma. Sve je to godinama rezultiralo najdragocenijim benefitom jednog medija, POVERENJEM publike. A poverenje je skupocen kapital koji se vrlo mukotrpno stiče i neverovatno lako gubi. I treća, ne manje bitna činjenica da proces učenja po svim nivoima nikada ne prestaje.

Jedinstveni ste u Srbiji kada je u pitanju predstavljanje testiranih automobila. Imamo utisak dok Vas gledamo da spajate nespojivo, unosite izuzetno dobru dozu humora, iako možda taj četvorotočkaš i ne zaslužuje prelaznu ocenu. Šta Vas inspiriše i odakle toliko dobrih i pozitivnih ideja?

-Iz godine u godinu automobili postaju sve dosadniji, hteli mi to priznati ili ne. Suvoparno medijsko baratanje tehnikalijama i „ukazivanja“ na recimo materijal patosnice, čini ga još dosadnijim. Prosto rečeno takav jednodimenzionalni prikaz oko sebe generiše automobilski šund i okuplja sebi slične pratioce. U mojim recenzijama, sa manje ili više uspeha, ta slika automobila ima trodimenzionalnu „dubinu“ kroz kombinaciju objektivnog, subjektivnog i životnog. Mnogi takav pristup automobilu ne shvataju, ali publika kojoj se obraćam upravo očekuje objektivnu informaciju „bez dlake na jeziku“ i aktivan stav. Naravno, osluškujem pre svega kritike ali i čvrsto držim „brazdu“ da je automobil samo deo života oko nas i da ne može biti izdvojen slučaj. Uz sve to, homogen mali tim je takođe presudan za kvalitet mog rada.

Šta je to što Vas je privuklo da počnete da se bavite novinarskim poslom i predstavljate automobilski svet?

-Čovek se verovatno rodi takav. Automobil je za mene uvek bio „više od života“ pa je verovatno sudbina u sve umešala prste. Voziti preko 50 automobila godišnje, preko sada već 600 u karijeri, ima li veće nagrade!? Ipak, zadovoljstvo je polovično, jer je danas i godinama u nazad položaj automobilskog novinara u Srbiji potcenjen do uvredljivog nivoa. Moja borba da profesiju podignemo na mnogo viši nivo uvažavanja tek počinje.

Prošli ste Evropu što bi se reklo uzduž i popreko vozeći nove četvorotočkaše. Koje je to mesto ostavilo najlepši utisak na Vas i zašto bi ga preporučili čitaocima?

-Svako putovanje je doživljaj za sebe i teško je reći gde je najlepše. Svaka nova destinacija na moju puzlu života dodaje još jednu neponovljivu sličicu. Šta da izdvojim? Pa recimo dolinu reke Douro u Portugalu koja se proteže od Porta duboko u kontinent. Sjajna mešavina prirode, ugodne klime, dobrih vina i hrane. Opet trodimenzionalno, zar ne... I da, neponovljiv doživljaj biciklističke staze Parenzana u Istri, je nešto što nikako ne treba propustiti.

Primećujemo da ste predani sportu, kako u prošlosti, tako i danas. U mladosti ste bili od boljih veslača u bivšoj Jugoslaviji, danas je bicikl jedan od glavnih vidova vaše rekreacije. Koliko dnevno prelazite kilometara i koje su Vam omiljene destinacije za vožnju?

-Veslanje je sport u kojem nema laži i prevare. Ili jesi ili nisi! Tako je i u poslu. Upravo taj veslački duh je ono što sam poneo u svoju profesiju. Najpre istrajnost i držanje u „grupi“ pa onda promenama ritma do pobede. Zapravo, uživam u tom novom „veslanju“ i poigravanju sa suštinski nedoraslim protivnicima. Bicikl? Divna sprava koja pobeđuje današnje saobraćajno ludilo a manje rekreacioni ili sportski rekvizit. Pripadam onoj grupi biciklista koji ne „teraju točak“ da bi pobedili sebe ili drugog jer sportskih medalja imam pun orman. Na biciklu isključivo uživam u svakodnevnom pokretu. Godišnje pređem oko 1.500 kilometara biciklom. Najčešće na relaciji do redakcije, ali i ture od 50-80 kilometara nisu retkost. Anđeli su izmislili električni bicikl i time omogućili svima pa i meni da bez obzira na kondiciju i raspoloženje budu svakodnevno zdravo mobilni. Često smo na Euro Velo 6 ruti, od Novog Sada do Iloka ili po našoj Fruškoj gori.

Emisija Planetarijum se trenutno emituje na RTS-u. Uredili ste je zajedno sa vašom suprugom Lidijom i za kratko vreme postala je jedna od omiljenih emisija. Možete nam reći kako je došlo do ideje i šta očekujemo u nastavku serijala?

-Iskreno rečeno u Planetarijumu sam samo „mali od palube“ zadužen za tehnička pitanja. Lidija je ta koja svoju potrebu za kulturom, istorijom ali i avanturom nesebično deli sa publikom. Lakoća kojom stvaramo Planetarijum je čak i za mene uvek iznenađenje. Verovatno je to rezultat dobre ideje, posvećenosti temi i opet borbi protiv TV šunda koji nas uništava. Za sada serijal od deset epizoda emitovanih na RTS1 završavamo sjajnom reportažom sa nekadašnje železničke pruge Parenzana koja je povezivala Trst i Poreč. Danas je to živopisna biciklistička staza prepuna kulture, avanture i dobre energije.

Pored automobila, vozite i motore. Šta je bolje, dva ili četiri točka?

-Uvek četiri točka! Odrastao sam na motociklu i znam dobro koji je dvotočkaš „đavo“.

Vozili ste na stotine novih četvorotočkaša. Koja su to tri automobila ostavila najbolji utisak na Vas?

-Uvek onaj koji osvoji i deo moje duše bez obzira na cenu i veličinu. U prethodnoj godini to su Mercedes E Hibrid, Suzuki Ignis, Hyundai Kona Electric,... Globalno, Audi A6 Allroad Quattro.

Kod nas je uvezeno na stotine hiljada polovnih automobila u proteklih nekoliko godina. Da li možete da posavetujete čitaoce na šta bi trebalo da prvo obrate pažnju kada kupuju jedno polovno vozilo?

-Ne postoji dobro a jeftino!

Dragan Stanimirović

Komentari(0)

sortiraj