Beogradski sajam obeležava 5. jun Svetski dan sajmova

Povodom svetskog dana sajamske industrije, u kojoj predstavlja uvaženog i uspešnog člana, Beogradski sajam nastoji da, sa svoje strane, promoviše vrednosti i benefite koje ova delatnost nudi

    foto: Beogradski sajam
    Podeli




Svetski dan sajmova (Global Exhibitions Day - GED) je godišnji događaj koji organizuje UFI, Globalna asocijacija izložbene industrije, svake prve srede u junu. Kao globalna platforma, GED promoviše prednosti i značaj izložbi pred donosiocima politika, poslovnim subjektima i širom javnošću. Ističe ulogu izložbi u pokretanju ekonomskog rasta, stvaranju radnih mesta i unapređenju poslovnih odnosa.

Ovaj dan prepoznaje trud i posvećenost onih koji su uključeni u izložbenu industriju, uključujući organizatore, lokacije, pružaoce usluga i učesnike. Priznaje otpornost i prilagodljivost industrije, naročito u izazovnim vremenima. GED uključuje različite događaje, kako fizičke tako i virtuelne, koji pružaju mogućnosti za umrežavanje, učenje i deljenje najboljih praksi. Ovi događaji često uključuju vebinare, panel diskusije, kampanje na društvenim mrežama i druge interaktivne aktivnosti. Global Exhibitions Day obično obuhvata niz aktivnosti kao što su industrijski forumi, edukativne sesije, inicijative na društvenim mrežama i kampanje za podizanje javne svesti. To je prilika da se zajednica izložbene industrije okupi i proslavi zajedničke uspehe, dok istovremeno gleda ka budućim prilikama i inovacijama.

U GED-u aktivno učestvuju izložbe, sajmovi i profesionalci iz industrije širom sveta. Globalna priroda ovog dana odražava međunarodnu širinu i saradnju svojstvenu u izložbenoj industriji. Tematsko geslo ovogodišnjeg GED-a je "Izložbe su katalizatori održive budućnosti“. Ova tema direktno sugeriše da: Izložbe podstiču napredak (izložbe su platforme za diskusiju, kreiranje i prikazivanje rešenja za naše univerzalne izazove); Izložbe olakšavaju privredni rast (izložbe su motori ekonomskog rasta, povezuju industrije i podstiču otvaranje novih radnih mesta); Izložbe su održiv način poslovanja (izložbe su održiv način pokretanja poslovanja i razvoja, okupljanja zajednica na jednom mestu i upravljanja našim uticajem na životnu sredinu); Izložbe povezuju ljude (izložbe su graditelji zajednice, okupljaju ljude licem u lice da se povežu, sarađuju i doprinose).

Uticaj globalne izložbene industrije, koja na ovaj dan obeležava svoje uspehe i trendove vidi se iz više statističkih pokazatelja. Tokom 2023. godine u okviru UFI-ja poslovalo je čak 4,8 miliona kompanija, koje su aktivirale 147 miliona kvadratnih metra izlagačkog prostora. Izložbene prostore širom sveta posetila su 353 miliona posetilaca. Ukupni direktni, indirektni i indukovani poslovni rezultat bio je 299 milijardi evra (334 milijarde dolara), a doprinos globalnom BDP-u bio je 179 milijardi evra (201 milijarda dolara). Industrija je aktivirala 3,4 miliona radnih mesta, direktno ili indirektno podržanih od izložbene, odnosno sajamske industrije pod okriljem UFI. Prosečan uticaj, trošak po kompaniji izlagaču bio je 62.900 evra (70.400 dolara).

U takvo globalno sajamsko poslovno okruženje Beogradski sajam se uključio svojim izuzetnim doprinosom pre svega domaćoj privredi:

- Ukupni ekonomski efekti poslovanja Beogradskog sajma u 2023. godini procenjeni su na 18,3 milijarde dinara vrednosti prodate robe i usluga; 4,5 milijarde dinara bruto dodate vrednosti; 1.744 radna mesta i 3,2 milijardi dinara ukupnih poreskih prihoda.

- Potrošnja posetilaca zajedno sa ostvarenim prometom izlagača na Sajmu imala je direktan efekat na rast tražnje u zemlji od 12,38 milijardi dinara, rast bruto dodate vrednosti od 1,8 milijardi dinara i ukupno 766 radnih mesta.

- Izlagači i posetioci su, mimo toga, za smeštaj, ishranu i piće, transport, zabavu, trgovinu te ostale potrebe potrošili preko dve milijarde dinara.

- Ovi indirektni efekti poslovanja Sajma su za posledicu imali prirast BDV za dodatnih 1,9 milijardi dinara. Ukupan iznos potrošenog novca za smeštaj izlagača i posetilaca Sajma u 2023. godini premašio je 1,6 milijardi dinara, s tim da je samo potrošnja stranih turista koji su tim povodom posetili Beograd bila oko 1,3 milijarde dinara.

- Čisto direktni efekti poslovanja Beogradskog sajma u 2023. na poreske prihode procenjeni se na 2,2 milijarde dinara, tako da je ukupan poreski efekat njegovog poslovanja procenjen na 3,2 milijarde dinara.

- Svaki doprinos od jednog dinara ostvaren unutar Beogradskog sajma rezultirao je dodatnim povećanjem od 2,5 puta u ekonomiji. Zaposleni koji su angažovani u okviru sajamskih aktivnosti generisali su efektivno još jedno radno mesto, dok se prodaja roba i usluga direktno povezana sa sajamskom delatnošću reflektuje u povećanju od 1,5 puta u ekonomiji.

- Nadalje, svaki dinar koji se direktno investira ili potroši u sajamskoj industriji generiše dodatnu vrednost od 1,48 dinara u obliku poreza i doprinosa.

Beogradski sajam za opšte dobro - Dobar rezultat i u lošim vremenima

Privodeći kraju prolećnu sezonu 2024. Beogradski sajam je u prilici da rezimira svoj doprinos domaćoj privredi i društvenom napretku uopšte. Prema najnovijoj analizi o uticaju Beogradskog sajma na nacionalnu ekonomiju u periodu 2019 - 2023. taj doprinos je bio impresivan. Posle godina obeleženih izuzetno nepovoljnim uticajem kovid-pandemije, tokom 2023. je po mnogim parametrima dostigao (a po nekima i prestigao) poslovne uspehe iz rekordne 2019. godine.

Na oko 40 manifestacija u direktnoj organizaciji Beogradskog sajma u 2023. godini učestvovalo je preko 2.200 izlagača, od kojih gotovo 1.700 stranih iz četrdesetak zemalja. Sa 165 zaposlenih, preduzeće je ostvarilo vrednost proizvodnje od 1,2 milijarde dinara, generišući bruto dodatu vrednost od 565,9 miliona dinara. U okviru budžeta Republike Srbije i Grada Beograda, uplaćeno je 275,1 miliona dinara na ime poreza i socijalnih doprinosa. Trend pokazatelja bruto dodate vrednosti (BDV) po zaposlenom, koji ukazuje na to koliko vrednosti sajam dodaje po svakom zaposlenom, u 2019. godini je iznosi 23.000 evra, dok je u 2023. godini porastao na 29.070 evra.

U 2019. godini vrednost koju je Sajam generisao po zaposlenom bio je 44.700 evra, dok 2023. iznosila 61.350 evra. Ovo povećanje ukazuje na poboljšanu produktivnost zaposlenih i povećanje efikasnosti poslovnih aktivnosti tokom analiziranog perioda. Pokazalo se da za poslovne subjekte Sajam predstavlja bitan deo ukupnih promotivnih aktivnosti, kao i sredstvo za unapređenje prodaje, pružajući priliku za direktnu prodaju. Takođe, sajamski događaji imaju i svojevrsnu "kontrolnu" funkciju unutar različitih delatnosti, omogućavajući subjektima da se uporede sa konkurencijom i pružajući im najnovije informacije o stanju u svojoj industriji. Osim brojnih neopipljivih benefita, izlagači su tokom 2019. godine ostvarili značajan kvantitativni efekat u povećanju prometa, procenjen na oko 6,2 milijarde dinara. Procena je da je ukupna vrednost prodaje robe i usluga u 2023. godini pod kupolom Beogradskog sajma dostigla 12,3 milijardi dinara. Procena je i da tome odgovara prirast BDV-a od 1,8 milijardi dinara i 776 radnih mesta.

U kontekstu indirektnih efekata sajamskog poslovanja, veliki sajmovi privlače značajan broj poslovnih ljudi i turista, ali i ostalih posetilaca koji koriste usluge hotela, restorana, transportnih usluga i lokalnih prodavnica, što doprinosi lokalnoj privredi. U 2023. godini premašeni su indirektni efekti iz perioda pre pandemije. Prethodne godine iznosili su 4,1 milijardu dinara, što je 27% više nego 2019. godine. Samo za smeštaj izlagači i posetioci su potrošili oko 1,7 milijardi dinara, dok je u ugostiteljskim objektima (pre svega u gradu Beogradu) za potrebe ishrane i pića 2023. godine potrošeno još 1,2 milijarde dinara. Ukupni indirektni efekti sajamske aktivnosti na BDV približili su se 1,85 milijardi dinara u 2023. godini, što je malo više od 2019. godine kada su iznosili 1,77 milijardi. Benefiti na zaposlenost procenjuju se na 744 radna mesta 2023. godine, što je više za čak 99 radnih mesta nego 2019. godine. Broj privremenih radnih poslova u vezi sa sajamskim aktivnostima procenjuje se na 15 hiljada, uz 53 hiljade dana angažovanja.

Indirektni uticaj Beogradskog sajma na poreske prihode države procenjen je na 423,3 miliona dinara 2023. godine. Od ne manjeg značaja su indukovani efekti kao širi aspekt direktnih i indirektnih. Radi se o multiplikativnim efektima potrošnje sajamske aktivnosti (pre svega izlagača i posetilaca) na ekonomiju čitave zemlje, jer dodata vrednost generisana prodajom od sajamske aktivnosti dalje cirkuliše u okviru nacionalne ekonomije i pravi određeni broj transakcija pre nego što nestane kroz plaćanja za potrebe uvoza. Procenjeno je da se u 2023. godini u ekonomiji Srbije kreirala bruto dodata vrednost od još 811,3 miliona dinara, kao i nova zaposlenost za 234 osobe. Procenjeni multiplikativni efekat na generisanje BDV u 2023. iznosio je 2,48. To znači da se svaki dinar zarađen (direktno i indirektno) u okviru Beogradskog sajma u ekonomiji dalje uvećava za još 2,5 puta. U slučaju Beogradskog sajma kao izolovanog preduzeća, ovaj efekat doseže čak faktor 9,1. Što se tiče zaposlenosti, multiplikator od 1,97 pokazuje da je svaki zaposleni zbog sajamske aktivnosti u 2023. u privredi stvarao još jedno radno mesto, dok je svaki zaposleni u preduzeću Beogradski sajam generisao približno 11 radnih mesta.

Beogradski sajam ostvario je konkretne i merljive finansijske koristi za Republiku Srbiju i grad Beograd i kroz sajamski turizam. Od 1,2 miliona stranih turista koji su posetili Beograd 2023. godine, 78,6 hiljada je posetilo Beograd i odselo u hotelu sa ciljem posete Beogradskom sajmu. Takođe, 24,5 hiljada domaćih posetilaca Sajma bilo je smešteno u hotelima. Ukupni iznos potrošen na smeštaj sajamskih turista procenjen je na 1,68 milijardi dinara u 2023. godini.

I za Beogradski sajam važi da su ekonomski efekti međunarodnih sajmova na regionalnu ekonomiju značajno viši nego prihodi koje ostvari sam organizator. Manifestacije u organizaciji Beogradskog sajma imaju potencijal da Beograd i Srbiju pozicioniraju kao atraktivne turističke destinacije, pri čemu infrastruktura za održavanje ovih manifestacija postaje vredan deo brenda grada.

Komentari(0)

sortiraj