Jubilej - Renault 5 Turbo slavi 40. rođendan

Renaultu nisu bile dovoljne pobede koje je zahvaljujući motorima sa turbopunjačem ostvario u trkama 24 sata Le Mansa i Formuli 1 krajem 70-ih, već je odlučio da se oproba i u reliju

12. May 0

Makina
Team
    foto: RENAULT
    Podeli
    • params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?>




Model koji je osmislio Jean Terramorsi i konstruisao Yves Legal razvijen je posebno za relije. Terramosi i Legal su u tu svrhu konstruisali i patentirali 400 modela. Prvi model Renaulta 5 Turbo je predstavljen na Pariškom salonu automobila 1978. Osvanuo je na brojnim naslovnicama zahvaljujući smeštanju motora pozadi u sredinu i širokim točkovima koje uokviruju još širi zadnji blatobrani. Svojim zapanjujućim izgledom ostavljao je utisak Renaulta 5 na steroidima.

Proizveden u Alpine fabrici u Dieppeu (ukupno 4857 primeraka), ubrzo je pronašao ciljanu publiku, one koji su spremni da ukrote njegovih 160 KS pri 6400 o/min koje razvija 1,4-litarski četvrotocilindarski motor Cleon-Fonte, smešten pozadi u sredini. Premda je ovaj model prvo bio opremljen aluminijumskim vratima i krovom, kao i novom dizajnerskom unutrašnjošću, od 1983. godine je dostupan u verziji Turbo 2 koja zadržava tehničke karakteristike, ali ne i dizajn svog prethodnika, uređenje unutrašnjosti preuzeto je iz modela Renault 5 Alpine Turbo, a aluminijumski delovi karoserije su promenjeni kako bi se snizila cena.

Vozili su ga slavni vozači relija kao što su Didier Auriol, Francois Chatriot, Dominique Meyer, Joaquim Moutinho, Bruno Saby, Carlos Sainz, Alain Serpaggi, Jean-Luc Thérier i mnogi drugi, a Jean Rangotti ga je proslavio na reli trkama širom sveta. Evo kratke istorije Renaulta 5 Turbo i njegovih trkačkih verzija.

Renault 5 Turbo

Renault 5 Turbo je bio prava perjanica modela Renault 5, predstavljenog 1972. godine i već tada dostupnog u deset verzija. Cilj je bio da se ostvari njegov puni potencijal u pogledu voznih osobina i snage. Pokretan je motorom zapremine 1397 cm3 i najveće snage 160 KS, pri 6400 o/min, zasnovanom na motoru koji je pokretao Renault 5 Alpine. Garrettov T3 turbopunjač imao je maksimalan pritisak od 860 g/cm2.

Razvijen je sa namerom da učestvuje u automobilskim sportovima jer je Renault želeo da se vrati međunarodnim reli trkama sa vozilom koje bi konkurisalo u samom vrhu. Po prvi put su ekipe učinile upravo suprotno od uobičajenog. Renault 5 Turbo je prvenstveno razvijen kao trkački automobil, a tek nakon toga su odlučili da proizvedu serijsku verziju u kojoj će iskoristiti sve što su inženjeri naučili učestvovanjem u automobilskim sportovima. Za razliku od serijskih modela Renaulta 5 sa prednjim pogonom, Renault 5 Turbo imao je zadnji pogon koji mu je osiguravao maksimalno prianjanje. Sa Jeanom Ragnottijem za upravljačem, Renault 5 Turbo osvojio je Reli Monte Carlo 1981. i brojne druge relije.

Renault 5 Turbo Evropa Cup

Renault Turbo Elf Evropa Cup je prva svetska trka automobila jedne marke pokretanih motorom sa turbopunjačem. Na ovom takmičenju su se vozači amateri nadmetali sa proslavljenim prvacima za upravljačima automobila koji su tek neznatno izmenjeni u odnosu na serijske.

Kada je 1980. godine Renault 5 Turbo stigao na tržište, bilo je jasno da je reč o novoj perjanici marke čija je strast prema automobilskim sportovima utkana u njegov DNK. "Bombica" je ispunila očekivanja. U januaru 1981. godine je osvojila Reli Monte Carlo sa Ragnottijem i Andrijem za upravljačem. Tri meseca kasnije započeo je Renault Turbo Elf Evropa Cup koji je zamenio Renault 5 Elf Evropa Cup.

Takmičenje automobila jedne marke pokretanih motorom sa turbopunjačem sastojao se od 12 trka. Sedam trka je služilo kao priprema za učestvovanje u Velikoj nagradi F1, dok je jedna trka služila i kao priprema za takmičenje 24 sata Le Mansa. Svaku trku Renaulta 5 Turbo pratilo je od 80.000 do 100.000 gledaoca! Budući da je bila reč o vozilu serijske proizvodnje koje nije nosilo velike troškove, amaterski vozači su iskoristili priliku za odmeravanje snaga sa profesionalnim vozačima kao što su Jean Ragnotti i Walter Rohrl. Ragnotti je osvojio drugo mesto u sezoni 1981. godine, nizao pobede u Nürburgringu, Monacu i Dijonu a ostvario je i brojne plasmane na pobedničkom postolju.

Renault 5 Turbo Tour de Corse

Osim serijske, Renault 5 Turbo je bio ponuđen i u nekoliko trkačkih verzija. Prva takva verzija u skladu sa propisima Grupe B nazvana je „Tour de Corse” u čast Ragnottijeve pobede na tom reliju.

Renault 5 Turbo je predstavljen 1980. godine i jasno je pokazivao nameru da postane najpopularniji Renaultov sportski model. Trkačka verzija Grupe B, nazvana „Tour de Corse”, proizvedena je za sezonu 1983. i u verziji za privatne timove je razvijala 285 KS. Originalni Renault 5 Turbo “Tour de Corse” su krasile boje bolida francuskog vozača Alaina Serpaggija (učesnika Francuskog prvenstva u reliju od 1983. do 1985. godine i prvaka Francuskog prvenstva u reliju D2 1985.)

Renault Maxi 5 Turbo

Maxi, zadnja verzija Renaulta 5 Turbo, se uspešno nosila sa konkurentima koji su imali pogon na svim točkovima. Beskompromisno sportsko vozilo Renault 5 Turbo, predstavljeno 1978. godine, je prošlo dalek put od svojih početaka kao putničko vozilo. Njegov motor snage 160 KS, smešten pozadi u sredini, naslućivao je da bi buduće trkačke verzije mogle da ostvare do tada neviđen uspeh. Maxi je bio poslednji član ove sportske dinastije.

Novi propisi Grupe B iz 1983. godine dopuštali su ugradnju pogona na sva četiri točka. To je značilo da je pred njim veliki izazov jer je imao samo zadnji pogon. Znatno su poboljšana aerodinamička svojstva vozila koje je, na kraju krajeva, predstavljalo poprilično četvrtastu kutiju. Prilagođeni su spojleri i usisnici a ugrađeni su i laki delovi od ugljenikovih vlakana. Karoserija je bila ojačana, vešanja prilagođena, a novi snažniji motor razvijao je do 350 KS. Zbog toga ostaje zapamćen kao najbrži reli automobil sa pogonom na dva točka koji je u rukama Jeana Ragnottija ostvario impresivne pobede na relijima Tour de Corse i Tour de France.

Povezani tekstovi

Komentari(0)

sortiraj