Škoda 120 GLS - Nekadašnja perjanica automobilskog Brenda iz Mlada Boleslave
Zelena Škoda 120 GLS privlači pažnju na vintidž auto mitinzima u Češkoj i inostranstvu, gde predstavlja brend Škoda
Svojevremeno, Škoda 120 GLS se smatrala perjanicom automobilskog brenda iz Mlada Boleslave. Ovaj zeleni automobil, koji je izašao iz proizvodnog pogona u Vrchlabi u aprilu 1978. godine, otkupljen je od svog prvog vlasnika u junu 2012. i nakon toga je podvrgnut opsežnoj restauraciji u Škoda muzeju.
Oznaka Škoda 120 GLS predstavlja oznaku za luksuznu opremu
popularnog modela „120“ - Grand de Luxe Super. Pogledajmo tadašnju hijerarhiju.
Iznad standardne verzije Škoda 120 bio je 120 L (de Luxe), zatim 120 LE (de
Luxe Economique) sa ekonomičnijim prenosom za vožnju na auto-putevima, 120 LS
(de Luxe Super) sa četiri prednja svetla umesto uobičajena dva, i konačno 120
GLS, Grand de Luxe Super.
Istorija modela
započeta 1976. godine
Istorija modela 120 GLS započela je krajem 1976. godine, kada
je u Vrchlabiju napravljena test serija od 40 primeraka „GLS“ limuzine kako bi
se razlikovao i poboljšao izgled prednje rešetke sa četiri svetla, u ovom
slučaju sa nizom elemenata od nerđajućeg čelika. Sastojao se od sjajnog okvira
čija se rešetka hladnjaka razlikovala od standardnog modela i oblikovanih ploča
ispod četiri glavna prednja svetla. Okviri zadnjeg dela, poklopac motora,
okviri bočnih prozora i drugi ukrasi karoserije takođe su izrađeni od
nerđajućeg čelika. Od modelske godine 1981, elementi od nerđajućeg čelika smanjene
su u kontekstu modernizacije, tako da GLS automobili iz ranih godina
proizvodnje zadržavaju reritetni izgled.
Čvrste obloge panela
Karakteristike komfora i bezbednosti uključivale su čvrste
obloge panela vrata, obložene krakove volana i podesive naslone za glavu, što
je u to vreme bilo daleko od uobičajenog. Zimi je izuzetno korisno bilo
grejanje zadnjeg stakla. Četvorocilindrični motor od 1.174 ccm postavljen iza
zadnje osovine isporučivao je 58 KS (42,7 kW) snage, uz pomoć, između ostalog,
povećanog stepena kompresije. U najvišoj brzini – četvrtoj – mogao je da
postigne maksimalnu brzinu od 150 km/h (93 mph). Ljudi koji su sebi mogli da
priušte Grand de Luxe Super imali su nekoliko dilema oko potrebe motora za
gorivom boljeg kvaliteta, poput Super benzina sa oktanskim brojem 96 koji je
bio dostupan u Čehoslovačkoj kasnih 1970-ih.
Popularni modeli sa
pogonom na zadnje točkove
Serijska proizvodnja započela je u avgustu 1978. godine, sa
više od 70 posto svih GLS modela namenjenih izvozu. Međutim, proizvodnja
luksuznijeg modela „120“ u Vrchlabíju bila je komplikovana zbog odloženog
prenosa proizvodnje modela Škoda 1203 utility u Trnavu u Slovačkoj. Poslednji
„1203“ nije napustio fabriku u Vrchlabíju sve do 31. decembra 1981, do kada su
obe serije modela simultano sišle s proizvodne trake. To je omogućeno
originalnim transportnim rešenjem: putnička i laka teretna vozila mogla su se
proizvoditi bilo kojim redosledom, zavisno od trenutnih zahteva.
Luksuzna Škoda 120 GLS bila je jedna u nizu naslednika tada
popularnog „MB“-a, Škoda 1000 MB, koja je dolazila sa pogonom na zadnje točkove
i motorom smeštenim pozadi. Nastavljajući sa tim konceptom, serija ŠKODA 100
započela je 1969. sa snažnijim modelom „110“. Ovi su automobili 1976. godine
predali palicu modelima ŠKODA 105, 120, a kasnije i 130 i ostalim derivatima.
Škoda na Sachsen
Classic 2022
Od 18. do 20. avgusta ljubitelji automobila mogu se diviti Škoda
automobilima Sachsen Classic 2022. Osim modela Škoda Felicija (1960) i ŠKODA
130 RS (1976) nemačkih vlasnika i spomenutog modela ŠKODA 120 GLS, reč je o
četiri vintidž automobila iz kolekcije ŠKODA muzeja u Mladá Boleslavi:
Škoda Rapid OHV
„Motorway“ verzija (1940)
Rapid znači brzo. Ova prikladna oznaka za omiljeni ŠKODA
model prvi put se pojavila 1934. godine, zatim ponovo 1980-ih, a sada i u 21.
veku. Sachsen Classic predstavljao je aerodinamični specijal iz serije koja je
izašla samo u stotinak primeraka (1939-1941), nazvan „Motorway“ zbog svoje
namene na auto-putevima koji su se tada gradili. Motor od 42 KS (31 kW) od 1600
cc bio je dovoljno snažan da postigne 120 km/h (75 mph), što je bila velika
brzina u to vreme. Postavka ŠKODA muzeja vozila se Pragom od aprila 1940.
godine, a vratila se u kolekciju češkog proizvođača automobila pre devet godina
i podvrgnuta je pažljivoj restauraciji između 2018. i 2021. godine.
Škoda 1101 “Tudor”
Roadster (1948)
Nakon Drugog svetskog rata ŠKODA je ušla u novu fazu sa
serijom modela Š 1101/1102. Do danas je još uvek poznat kao „Tudor“, igra reči
koja se odnosi na njegovu karakterističnu zatvorenu karoseriju sa dvoje vrata.
Sportski roadster može se pohvaliti najelegantnijim linijama. Ovaj automobil,
opremljen bogatom opremom prema standardima tog vremena, sa šasijom iz Mladá
Boleslave i karoserijom iz specijalizovane fabrike u Vrchlabíju, dovršen je 2.
oktobra 1948. po nalogu iz kabineta premijera. Kasnije ga je kupio privatni
vlasnik, a ŠKODA je kupila ovaj zgodni roadster 1969. Do danas je ostao jedan
od sigurnih učesnika takmičenja veterana.
Škoda 1100 MBX DeLuxe
(1969)
„MB“, limuzina ŠKODA 1000/1100 MB, bila je revolucija 1964.
godine. Moderna, lagana, samonoseća karoserija dopadljivih linija imala je
štedljiv motor u zadnjem delu, proizveden prema originalnom češkom patentu
koristeći jedinstvenu tehnologiju livenja aluminijuma. Između 1967. i 1969.
verzije MBX-a s dvoje vrata proširile su ponudu automobila sa četvoro vrata,
nudeći neometan pogled na prirodu kada su bočni prozori bili spušteni. Motor
smešten pozadi od 51 KS (38,2 kW) od 1100 cc postizao je brzinu od 127 km/h (79
mph) zahvaljujući svojoj težini od samo oko 800 kg. Automobil je deo voznog
parka ŠKODA muzeja od 1999.
Škoda 110 R Coupe
(1971)
Godine 1970. jednako popularni „R“ s dvoja vrata, 110 R coupé sa svojom gracioznom linijom krova, preuzeo je palicu od sportskih modela FELICIA. Jedna od poslednjih proizvodnih jedinica prve modelske godine, koja je u avgustu proslavila svoj 51. rođendan, krasila je sajam u Sachsenu. U muzej je stigla pre četiri godine, a njegova restauracija vratila je sportster iz Kvasinyja u vrhunsku formu: „diše“ kroz dvostepeni Jikov karburator i može da postigne maksimalnu brzinu od 145 km/h (90 mph).
Komentari(0)