BMW - Četiri cilindra slave pet decenija
Kako je nastao svetski prepozntljiv arhitektonski simbol Minhena? Upravna zgrada BMW Grupe sagrađena je za samo 26 meseci u periodu između 1970. i 1972. godine
Tokom 3,5 miliona radnih sati 500 graditelja i 200 arhitekata i inženjera (iz 12 država) uspelo je da podigne čuvenu zgradu u obliku četiri cilindra, na čijem je otvaranju prisustvovalo više od 200 međunarodnih gostiju. Svečana ceremonija krunisana je i specijalnim nastupom dvanaest „vertikalnih“ plesača. Američki plesni ansambl BANDALOOP spektakulalno je transformisao upravnu zgradu BMW-a u 100 metara visoku pozornicu.
Impresivna koreografija uz posebno komponovanu muziku, kao i
sam nastup igrača, kreirali su bestežinsku sintezu za poigravanje arhitekture i
plesa. Do danas, upravna zgrada BMW Grupe sa visećom konstrukcijom jedna je od
najinovativnijih građevina posleratnog perioda - zbog četiri cilindra koji vise
sa krstaste konstrukcije od čeličnih greda na krovu. U avgustu 1972. godine
upravna zgrada BMW Grupe je završena. Projekat austrijskog arhitekte, profesora
Karla Švancera, od tada je postao večiti simbol kako BMW Grupe, tako i Minhena.
Sa impresivnom fasadom, vizionarskom konstrukcijom i prostornim konceptom,
„viseći toranj“ predstavlja najimpresivnije korporativno sedište na svetu, koje
nije samo simbol ekonomskog uspeha, već i interkulturalnosti.
Simbol vizionarskih
odluka
Godine 1968, BMW AG je objavio arhitektonski konkurs za
dizajn nove upravne zgrade BMW-a. Da bi ubedio upravni odbor BMW-a, nadzorni
odbor i značajne akcionare, Švancer je uradio kompletan model sprata u obliku
lista deteline u razmeri 1:1 u studijima Bavarija filma. U decembru iste
godine, BMW-ova uprava dodelila mu je ugovor o gradnji novog sedišta kompanije.
U stvaranju Švancerovog seta i filmskog snimka predloga učestvovao je i Rol
Zehetbauer, koji je osvojio oskara 1973. za scenografju u „Kabareu“.
Dve godine kasnije, u bioskope je pušten holivudski film
„Rolerbol“ – sa BMW tornjem kao arhitektonskim protagonistom. Bilo da se radi o
filmovima „Suspiria“ (1977), „Krvna loza“ (1979), „Zwei Nasen tanken Super“
(1980) ili „Voterfreuden“ (2014): sedište kompanije BMW slavilo je uspeh na
velikom ekranu. Umetnik Piter Blejk ga je opisao kao „jedinstveni plod pop
arhitekture“ koji ostaje simbol vizionarskih korporativnih odluka za uspešnu
budućnost.
Arhitektura u BMW-u
BMW decenijama neguje tradiciju saradnje sa čuvenim
arhitektama. Još od izgradnje sedišta koju je predvodio Karl Švancer, kompanija
se svesno odlučila za dinamični tip arhitekture kasnije nastavljen sa zgradama
koje su postavljale trendove: Zaha Hadid sa njenom fabrikom BMW Grupe u
Lajpcigu (2005), arhitektonska kopmanija „Coop Himmelb(l)au“ sa BMW Welt-om
(2007) i Nikolas Grimšo sa fabrikom Rols-Rojsa u Gudvudu (2003). Ove godine,
kompanija OMA Rema Kolhasa u Roterdamu i danske arhitekte iz kompanije 3XN
dobili su od BMW-a narudžbinu da rekonstruišu njenu glavnu fabriku u Minhenu i
zajedno oblikuju urbanu proizvodnju za budućnost.
Novi film o Karlu
Švanceru
Arhitektonskom tvorcu upravne zgrade BMW-a posvećen je i film
"He Flew Ahead" u kojem glavnu ulogu tumači glumac Nikolas Ofčarek.
Režiser Maks Gruber napravio je film za Martina Švancera, pokojnog sina Karla
Švancera i njegovu unuku Karolinu. Kao što sugeriše podnaslov „Architect's
Poem“, reč je nekonvencionalnom pristupu izuzetnoj ličnosti koja je razumela
arhitekturu kao materijalizovanu poeziju. Pored samog Karla Švancera, značajni
savremenici, svedoci i saradnici takođe učestvuju u filmu, koji će premijerno
biti prikazan na jesen 2023. godine.
Specijalna rođendanska
izložba u BMW Muzeju
Sedište BMW Grupe i BMW Muzej, dve su najimpresivnije zgrade
u Minhenu, koje su ujedno i simboli nemačke posleratne arhitekture. Od samog
početka, BMW Muzej je bio sastavni deo vizije Karla Švancera za sedište
kompanije. U ime poluvekovnog jubileja priređena je i specijalna izložba
posvećena ovim dvema zgradama, koje su pod zaštitom od 1999. godine. Izložba je
otvorena do 3. oktobra 2022. godine, a ulaz za sve posetioce je besplatan.
Francis Kere, arhitekta
-Arhitektura i automobilska industrija bile su i biće među
najvažnijim katalizatorima za inovacije, ekonomski razvoj i prosperitet. Obe
industrije menjaju društvo, gledaju napred i aktiviraju globalne trendove koji
imaju kompleksni uticaj na privredu i ljudsku sredinu. Danas su ljudi, priroda
i industrija pod strahovitim pritiskom da pronađu rešenja koja nalažu iskreno
preispitivanje naših postupaka. Zahvaljujući tome, arhitektura i biznis treba
da se udruže više nego ikada pre, prepoznajući zajedničku simbiozu i
odgovornost, kako bi prihvatili to da se naše tvorevine fokusiraju na održivu
budućnost.
Karolina Švancer, unuka
profesora Karla Švancera:
-Kad sam prvi put s ocem došla u Minhen, posetili smo upravnu
zgradu BMW-a. On mi je rekao da je Karl Švancer izgradio sedište BMW-a od vrha
nadole, što znači da četiri cilindra vise sa krova građevine. To me je
fasciniralo. Uživala sam u tome što je moj deda razmišljao drugačije i što je
takvo razmišljanje bilo uvažavano. Kao profesor i učitelj, on je pomogao
nastanku generacije fenomenalnih arhitekata. Podsticao je i inspirisao druge,
što je i mene navelo da posežem za zvezdama!
Doktor i inženjer
Norbert Rajthofer, predsednik nadzornog odbora BMW AG
-Upravna zgrada BMW-a je toliko
spektakularna i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Svaka generacija u BMW-u
odgovorna je za vođenje kompanije u budućnost. Remek-delo Karla Švancera
pružilo je BMW-u bazu za identifikaciju dok je ona bila još na putu da postane
globalni igrač.
Oliver Cipse, predsednik
upravnog odbora BMW AG
-Razgovor o vizijama podrazumeva i
razmišljanje van duha vremena i razvoj osećaja za ono što će opstati u
budućnosti. Ova zgrada je neprestano podsticaj da se ide napred. Mi nastojimo
da u sledećih sto godina budemo jednako uspešni kao i u prethodnih sto.
Melecio Estrelja,
umetnički direktor i koreograf trupe BANDALOOP
-Zaobljenost ove zgrade nas je inspirisala, jer smo shvatili
da se ljudsko telo izražava u oblinama i spiralama. Kada pomislimo na ubrzanje
koje BMW predstavlja, razmišljamo o momentumu ljudskog srca koji nas vodi svetu
podobnom za život budućih generacija.
Profesor Karl Švancer
(1918-1975)
-Ako ste odlučili da se bavite arhitekturom, morate biti dovoljno hrabri da ispunjavate vizije. Arhitektura je umetnost komunikacije i sredstvo za komuniciranje kroz vekove. Istrajnost je kreativna. Preciznost, tačnost, kontinuitet i skromnost najbolji su prijatelji.
Komentari(0)