06. Jun
0
Đerdap - Zaboravljeno zanimanje na Dunavu - LOC
Legenda kaže da su pre 800 milenijuma džinovi i bogovi razgrnuli stene i pustili Panonsko more da isteče u Crno more. Tako je nastao vrtlog, vir ili kovitlac
-
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?>
mainImage->description ?>
Podeli
Brojni narodi su kroz istoriju ratovali za ovu oblast, a Turci mu u srednjem veku nadenuše ime Đerdap. Po mnogima najlepši deo toka Dunava je donja klisusa sa svojim tesnacima Velikim i Malim kazanom. Dunav je najuži na ulasku u Veliki kazan, svega 156 metara. Poređenja radi, širina Dunava kod Golupca je 6,5 kilometara gde je zapravo on i najširi. U Kazanu su ranije postojali brojni jaki vrtlozi zbog kojih je površina vode bila nemirna i izgledala je kao da vri, pa je iz tog razloga dobio ime kazan.
Lepi plavi Dunav nije bio baš blagonaklon prema onima koji
ovuda plove. Suženje Kazan, dugo 20 kilometara je predstavljalo noćnu moru
kapetanima brodova. Ovim delom Dunava se moglo ploviti samo uz pomoć locova tj.
sprovodnika brodova. To su bili stručni piloti, odlični poznavaoci rečnog toka.
Tada jako traženo i plaćeno zanimanje, danas skoro zaboravljeno. Posao loca je
bio da se u stanicama na srpskoj ili rumunskoj strani ukrca na brod i preuzme
komande tj. da daje instrukcije kapetanu kako bi bezbedno sprovedli brod kroz klisuru.
Na svaki brod su se ukrcavala po dva pilota, jedan bi bio na
krmi a drugi na pramcu. Morali su da poznaju svaki kamen u Dunavu jer je i
najmanja greška bila jako skupa. Zanat su pekli slušajući priče svojih starijih
kolega i rođaka. U to vreme su postojale karte na kojima su bile označene
prepuručene putanje ali je iskustvo loca bilo dragocenije od bilo koje karte.
Dunav je pre izgradnje hidroelektrane na ovom delu bio jako
brz, imao je veliki pad i mnogo kaskada. Dubina je bila znatno manja nego sad. Dunavom
je nekada plovilo mnogo više brodova pa bi se na ovom mestu pravilo usko grlo.
Kroz Kazan su se brodovi mogli kretati istovremeno samo u jednom smeru. U
jednom trenutku je moglo da plovi najviše tri šlepa, ostali bi morali da
sačekaju svoj red. Preticanje i sustizanje brodova je bilo zabranjeno. Da bi se
obezbedilo bezbedno kretanje postojale su signalne balon stanice. To su velike
aluminijumske kugle čiji položaj pokazuje da li je kretanje dozvoljeno ili
zabranjeno.
Spušteni balon pokazuje da je dozvoljena plovidba nizvodno,
podignuti da je dozvoljena uzvodno. Danas se komunikacija odvija putem radio
veze, a baloni predstavljaju jedan lepi suvenir u Đerdapskoj klisuri. Plovidba
je bila zabranjena noću, kad Dunav zaledi i u uslovima loše vidljivosti. Izgradnjom
hidroelektrane se potpuno promenio Dunav, a i kompletan život u ovom delu
Srbije. Nivo reke je znatno podignut, poplavljena su ili izmeštena brojna
naselja, među njima Donji Milanovac, Tekija, Oršava, ostrvo Ade Kale.
Podizanjem nivoa Dunava promenila se i njegova temperatura pa samim tim i flora
i faune reke. Tadašnji zvaničnici su govorili da je Dunav ukroćen i da je sada
u službi čoveku.
Pompezno su se objavljivani podaci o milijardama kilovat
časova električne energije, o dvostrukom kapacitetu plovidbe. Nasuprot
državnicima koji su se fotografisali sa osmehom, običan svet je bio u suzama
zbog gubitka obradivog zemljišta i kuća, neostvarene finansijske nadoknade,
gubitka posla. Locovi, do tada povlašćeni članovi društva, više nisu bili
potrebni. Jedino sećanje na njih su balon stanice koje se i danas mogu videti u
Đerdapskoj klisuri. One nisu u funkciji plovidbe već imaju svrhu da nas vrate u
neko vreme kad su Dunav i život sa njim bili potpuno drugačiji.
Tekst: Biljana
Krstić Nikolić
Fotografije: Dušan
Nikolić
Komentari(0)