Istorijski trenutak - Prva motorizovana kolica napravljena u Mlada Boleslav
U proleće 1905. godine, gospoda Laurin i Klement pitali su se kako proslaviti prvu deceniju svoje fabrike za proizvodnju bicikala i motocikala
Odlučili su se da to urade tako što će napraviti nešto potpuno novo! Napraviće svoj prvi četvorotočkaš. U aprilu iste godine izložili su svoj V-motor sa šest konjskih snaga (4,4 kW) namenjen za njihov prvi četvorotočkaš na sajmu automobila u Pragu. Stručnjaci za automobilsku industriju primetili su da fabrika iz Mlade Boleslav namerava da počne da se bavi proizvodnjom automobila!
Do kraja godine dva operativna primerka budućeg Voiturette A
dovršena su i predstavljena javnosti, a zatim i podvrgnuta intenzivnim
testovima. Ali naše pradede su mogle da kupe automobil tek 1906. godine, kada
je dobio službeno odobrenje. Voiturette A, čije je ime francuska reč za „mala
kolica“, ubrzo je postao hit. Uz izvrsnu vrednost za novac i performanse, samo
tri godine kasnije ovaj model je činio 90% svih automobila u ovoj kategoriji
koji su se prodavali širom Austro-Ugarskog Carstva.
Kočenje pomoću peska
Osnovna konstrukcija bila je okvir lestvica utisnutih u
čeličnu konstrukciju U-oblika, par krutih osovina s polueliptičnim vešanjem s
oprugama i klasičnim pogonskim sistemom. Kvačilo s kožnom oblogom pričvršćeno
je na motor postavljen napred. Ako bi kvačilo počelo da klizi na uzbrdicama,
obično je vozaču bilo dovoljno da doda prstohvat peska s puta kroz mali otvor,
bez potrebe za rastavljanjem motora.
Imao je tri stepena prenosa, pa čak i stepen za vožnju
unazad, što su bile gotovo neviđene karakteristike u malim automobilima. Na
prvim proizvedenim jedinicama zadnji točkovi su se pokretali lancem, ali većina
automobila Voiturette bila je opremljena modernijim kardanskim vratilom. Čak i
pored ove prednosti, neki su kupci preferirali lance zbog njihove sposobnosti
da delimično priguše udarac koji se prenosi s točkova ili s pogonske jedinice.
Enterijer za zahtevne
ukuse
Dvocilindrični jednolitarski motor koji je isporučivao snagu
od sedam konjskih snaga (5,2 kW) nije imao mnogo posla s petsto kilograma
automobila. Ovaj model je uspeo da postigne najveću brzinu od 40 km/h. Ako je
vozač trebalo naglo da koči, najbolji rezultati mogli bi se postići
istovremenim pritiskom na papučicu koja je radila na bubnju iza mjenjača
(poznatom kao kardanska kočnica) i povlačenjem ručne kočnice koja je kablom
bila pričvršćena na bubnjeve zadnjih točkova.
Voiturette A nije imao bogat enterijer, jer je to bio
automobil otvorenih strana za dve osobe. Dizajn „enterijera“ bio je u skladu s
estetikom početka dvadesetog veka, pa je sedište bilo „sanduk“ presvučen kožom,
s izdašnom količinom prirodnih materijala, kao što je recimo drvo,
funkcionalnih i estetskih nitni, a većina modela je imala crvenu metalnu
oplatu. Naravno, ne bi ispunjavao današnje zahteve, ali po svom odnosu prema
kvalitetu materijala u potpunosti se može uporediti s načinom na koji danas
gledamo na automobilsku opremu. Uspeh modela Voiturette A nije bio ograničen
samo na domaće austrougarsko tržište - poput njegovih prethodnika Laurin &
Klement s dva točka, prodavao se u Nemačkoj i drugim zemljama. Četrdeset i
četiri ova automobila proizvedena su od 1905. do 1907. Samo je nekoliko
preživelo do danas. Izvorni primerak možete pronaći u stalnoj postavci Muzeja Škoda
u Mladoj Boleslavi ili u Nacionalnom tehničkom muzeju u Pragu kojem je lično
Václav Klement poklonio Voiturette A 1930-ih.
Napredak iz godine u
godinu
Konstruktori iz Mlada Boleslav grozničavo su radili na
razvoju snažnijih, bržih i luksuznijih modela Voiturette A. Do kraja 1906.
dodali su Voiturette A s motorom od 1,4 litra koji je isporučivao devet
konjskih snaga (6,7 kW) - proizvedeno je 378 jedinica ovog modela. Sledila su
šezdeset tri automobila Voiturette C sa mnogo snažnijim dvolitarskim motorom
koji je isporučivao 12 konjskih snaga (8,8 kW) i imao međuosovinski razmak duži
za oko 700 milimetara.
Samo nekoliko meseci nakon što je Voiturette A ugledao svetlost dana, Laurin & Klement stvorili su tip E s četvorocilindarskim motorom od 4,6 l/35 KS (26 kW). Nakon toga je sledio model F, sa L-glavom motora, tj. sa svim ventilima u jednom redu. Teško je verovati da je samo dve godine nakon homologacije A modela veličanstven luksuzni automobil poput FF-a sišao s trake sve veće fabrike u Mladá Boleslav - očito je to bio prvi osmocilindrični motor u centralnoj Evropi i jedan od prvih na svetu. Inače, FF je vožen u Berlin i Pariz na prestižne salone, a usput je s pravom privlačio ogromnu pažnju.
Komentari(0)