

Model 8C je privukao 1.400 narudžbi iz celog sveta za samo par nedelja, a očekivanih 500 numerisanih primeraka prodali su se mnogo pre nego što su i bili napravljeni
Moto svet suočen sa izazovom trećeg milenijuma zastaje na trenutak da se divi novom dragulju brenda Alfa Romeo.
-Zvao se 8C, i mislim da je to
jednostavno najlepši automobil ikad napravljen - izjavio je Džeremi Klarkson sa
ubeđenjem na televiziji BBC.
Između prošlosti i budućnosti
Modelom 8C Competizione - povratak
korenima i laboratorija za budućnost. Napravljen je usred procesa dubinske
reorganizacije u automobilskom sektoru dok se pripremao za suočavanje sa novim
milenijumom i postao je barjak oko kojeg je Alfa Romeo redefinisao svoj
identitet i vrednosti - stilsko i tehničko polazište za planiranje budućih
proizvoda.
Rane 2006. godine, Serđo Markione je
dao signal da se započne industrijalizacija i serijska proizvodnja „koncept
automobila“ koji je izazvao tako veliko uzbuđenje tokom Sajma automobila u
Milanu 2003. godine. Stilski centar Alfa Romea i objekti za dizajniranje, sa
Volfgang Egerom na čelu, redefinisali su originalni dizajn za samo osam meseci.
Prezentovan u svojoj konačnoj verziji na Sajmu automobila u Parizu, model 8C je
prikupio 1.400 narudžbi iz celog sveta za samo par nedelja, a očekivanih 500
numerisanih pimeraka je prodato mnogo pre nego što su i bili napravljeni.
Suština brenda Alfa Romeo
Priča modela 8C Competizione počinje
sa njegovim imenom. 8C upućuje na automobile sa osam cilindara koje je
dizajnirao Vitorio Đano, automobili koji su tokom 1930-ih osvajali trke širom
sveta (četiri pobede zaredom na trkama Le Mans, i tri na trci Mille Miglia).
Competizione sa druge strane, bio je naziv modela 6C 2500, koji je vozio Huan
Manuel Fanhio u trci Mille Miglia 1950. godine.
Napravljen kao sinteza i obnavljanje
suštine brenda Alfa Romeo, 8C je odraz tehničkih tema koje su bile drage brendu
od samog početka. Poput lakoće, unapređene „duplim okvirom“ i korišćenjem aluminijuma,
titanijuma, ugljenika i kompozitnih materijala. Poput ravnoteže u težini
prednjeg i zadnjeg dela, ostvarene „transaxle“ sistemom (uzdužni pogon na
prednje točkove i kutija menjača na zadnjoj osovini). Poput preciznosti vožnje,
usavršene kroz korišćenje sistema vešanja sa duplim poprečnim rukama na obe
osovine. 8C je imao raskošan motor 4,7-litarski V8 sa 450 KS, ali iznad svega
je označio povratak na menjačku kutiju na zadnjoj osovini, koja je nedostajala
u Alfa drumskim modelima od raniih 1990-ih. Rezultat je bio automobil sa
optimalnim odnosom težine/snage, koji je mogao da ubrza do 100 km/č iz mesta za
4,2 sekunde.
Omaž istoriji automobilskog dizajna
Hauba kao njuška je izgledala kao da
grize asfalt. Njen profil je mekan i valovit. Horizontalna izbočina ujedinjuje
lukove iznad točkova, povezujući ih sa „mišićavim“ izgledom zadnjeg blatobrana.
Zadnji prozor je bio oivičen potporama, koje su nastavljale unazad dok se ne
izravnaju sa repom.
Izgledao je kao primerak za kviz iz
istorije brenda. Njegove „oči“ su sa modela 33 Stradale, malo više od linije
haube. Njegov zadnji deo je podsećao na onaj sa modela '61 Giulietta SZ, prvog
automobila sa „kupiranim repom“ u istoriji automobilizma, cirkularna zadnja
svetla odaju počast modelu Giulia TZ, još jednoj kraljici trkačkih staza. 8C je
igrao fantastične igre sa prošlošću, kao da je Stilski centar Alfa Romea odavao
počast celoj eri automobilskog dizajna.
Kreativnost i nauka
Od 1930-ih, dizajneri i proizvođači
karoserija su počeli da unapređuju aerodinamični prodor, što je ključno za
pravljenje njihovih trkačkih automobila konkurentnijim. Prvi korak je bio da se
glatko ugrade spoljni elementi, poput blatobrana i prednjih svetala, u profil
šasije. Onda su razvijali sve mekše, povezanije i aerodinamičnije oblike.
Ovo je bio izazov koji je stimulisao
maštu velikih dizajnera - ubeđenih, prirodno, da sve što je lepo mora biti i
efikasno. Koristeći svoju kreativnost i veštine, napravili su neke od najlepših
i najuspešnijih automobila ikad napravljenih, a mnogi od njih su bili Alfa
Romeo modeli. Automobili iz tog perioda su poslužili kao inspiracija za model
8C Competizione, i on ih je slavio kroz odvažnost svojih volumena, svojih
jasnih linija i svog drskog ili odvažnog nasleđa prepoznatljivih karakteristika
iz prošlosti.
Alfa Romeo „trilobo“
Nepogrešivo znamo da je Alfa Romeo
pogledom s preda prepoznatljiv sa centralnim „štitom“ i sa dva horizontalna
usisnika vazduha sa obe strane. Ova kombinacija, možda najpoznatije „lice“ u
svetu motornih vozila, se zove „trilobo“, i identifikovan je 1930-ih. Pre toga,
stilu se davalo malo prostora. „Njuška“ automobila se sastojala od hladnjaka sa
prednjim svetlima sa strane, i zaštićen rešetkom od šljunka na putu. S druge
strane, čim su oblici počeli da postaju mekši, pojavio se Alfa Romeo štit i
kada je postao previše mali da hladi sve jače i jače motore, dva poprečna
usisnika vazduha su se pojavila, kojima su entuzijasti odmah nadenuli ime
„brkovi“.
Trilobo, prethodno skroman, zvanično
je usvojen kao simbol brenda počevši od modela 6C 2500 Freccia d’Oro. Kao i svi
simboli, evoluirao je tokom vremena, odražavajući ono što je lepo s ukusom i
moderno, ali uvek ostajući jedinstven i nepogrešiv. Bio je valovit i impozantan
na modelu 1900, tanji na modelu Giulietta. Bio je aerodinamičan i napet na
modelu Giulia, ugaon i skoro savršeno jednakostraničan tokom 1907-ih i 1980-ih.
Bio je minimalističan i stilizovan tokom 1990-ih, ali sa modelima 156 i 8C se
vratio svojoj prirodnoj vodećoj ulozi, koju je od tad zadržala u svim narednim
modelima.
Nasleđe modela 8C Competizione
8C Competizione je sažeo
najklasičnije kanone Alfa Romeo stila, i postao je prirodna inspiracija za sve
kasnije modele, čak i za modele iz velikih serija poput MiTo i Giulietta. 8C je
takođe imao bliskog srodnika, „mlađu sestru“, 4C, kompaktni tehnološki i
senzualni superautomobil koji je očigledno bio srodan modelu 8C, ali
neopterećen ograničenom proizvodnjom. Sa modelom 4C, Alfa Romeo se vratio
tržištu kompaktnih sportskih automobila, nudeći najmodernije materijale i tehnološka
rešenja, u kombinaciji sa maksimalnom lakoćom i izuzetnim dinamičkim
kvalitetima.
4C - Uzbudljive performanse
Alfa Romeo dizajneri su odlučili da
ne izvlače maksimum što se tiče snage, umesto toga su odlučili da smanje
težinu, malo više od 1.000 kilograma u vožnji, sa odnosom težine/snage manjem
od 4 kg / KS. Dve vrednosti koje su garantovale maksimalnu agilnost i
uzbudljive performanse. Takođe su korišćeni elementi od poliestera i
fiberglasa, kako bi se postigla željena laganost. Ali najinovativnija
komponenta je bio monokok okvir koji liči na kolevku, u potpunosti od ugljenih
vlakana i napravljen sa tehnologijom koja je proistekla iz Formule 1.
Materijal, koji se sastoji iz
jednosmernih vlakana, su prethodno natopljeni specijalnom smolom koja je prošla
kroz proces koji se naziva „kuvanje“. Sa ovim tretmanom, kolevka je mogla biti
napravljena u jednom komadu, bez sklapanja, i bila je savršeno sposobna da
ispunjava svoje strukturalne zadatke uprkos težini od samo 65 kilograma. Motor
modela 4C je bio ultra-lagan. Redni motor sa 4 cilindra i 1750 kubnih
centimetara zapremine, napravljen u potpunosti od aluminijuma, razvija 240 KS.
Kako bi se osigurala optimalna raspodela snage, postavljen je u poprečnu zadnju
poziciju. Konstrukcija menjača je imala sistem duplog suvog kvačila.
Njegovi sistemi vešanja su bili istaknuto sportski, duplo preklopljeni prednji trougao, sa amortizerima postavljenim direktno na monokok, i evolucijom klasičnog McPherson sistema na zadnjoj osovini. Model 4C postiže maksimalne brzine od preko 255 km/h sa neverovatnim ubrzanjem od 0 do 100 km/č za 4,5 sekinde.
Komentari(0)