Storie Alfa Romeo četvrta epizoda - Formula 1 kao sudbina
Veza između brenda Alfa Romeo i Formule 1 je upisana u istoriju GP trka, a 13. maj je godišnjica prve ikada Grand Prix trke koja je pokrenula jednu od najvećih sportskih legendi modernog doba
Alfa Romeo je osvojio prvi Grand Prix šampionat u prvom izdanju najvažnije kategorije moto-trka 1950. godine, kada je Nino Farina bio za volanom modela Alfa Romeo Grand Prix Tipo 158 „Alfetta“, a taj uspeh je ponovljen 1951. godine od strane Huana Manuela Fanđa u modelu Alfetta 159.
Trka broj 1000
Trinaesti maj je godišnjica prve ikada Formula 1 Grand Prix
trke koja je pokrenula jednu od najvećih sportskih legendi modernog doba.
Događaj povodom otvaranja (1950. godine u Silverstounu) obeležila je i
Međunarodna federacija u Šangaju 14. jula 2019. (povodom hiljadite trke) i sada
ponovo 13. maja 2020. povodom sedamdesetog rođendana Formule 1.
Kacige kao stvar izbora
Godine 1950. kacige su i dalje bile stvar izbora, nije bilo
televizije, a publika je bila raspoređena tako da stoji duž staze. Danas je
„cirkus“ Formule 1 ultra-tehnološka globalna industrija, koja se prenosi
publici od 400 miliona putem TV-a i interneta tokom svake sezone. Jedine dve
stvari koje su zajedničke i jednoj i drugoj eri - strast publike, i Alfa Romeo
koji se vratio Formuli 1 2018. godine s timom Sauber, i koji će se od 2020.
takmičiti pod imenom Alfa Romeo Racing ORLEN. Alfa Romeo jednostavno nije bio
isti bez Formule 1. Možda ni Formula 1 nije bila baš ista bez brenda Alfa
Romeo.
Model Alfetta 158
Model Alfetta iz 1938. godine bio je tehnološki dragulj.
Osmocilindrični pravolinijski motor s jednofaznim kompresorom i trodelnim
karburatorom izradio je Đoakino Kolombo, direktor odeljenja za dizajn, koji je
namerio da ga učinimoćnim, spremnim za momentalno ubzanje i apsolutno
pouzdanim. Prenos snage bio je obezbeđen dvostrukim bregastim vratilom iznad
motora. Korišćenje lakih legura (elektron za monoblok, nikl-hromijumski čelik
za radilicu) omogućilo je da se težina motora smanji na samo 165 kilograma.
Menjač je bio postavljen dalje, u bloku s diferencijalom. Ovo
je bio poznati „transaxle“ (transosovinski) raspored, koji je zauzimao manje
prostora i omogućavao optimalnu distribuciju težine između dve osovine: rešenje
koje će brend kasnije koristiti i u svojoj seriji automobila za običnu vožnju. Onda
je Drugi svetski rat prekinuo nit istraživanja, i naglo zaustavio razvoj Alfa
Romeo automobile, ali tehnička rešenja predviđena projektom su bila dovoljno
sofisticirana da budu aktuelna i u posleratnom periodu i u nekim slučajevima, i
dan danas.
Let u Abiategraso
(Abbiategrasso)
Veze između predratnih i posleratnih modela Alfa 158 nisu
bili samo stvar jednostavnog dizajna, postojao je i fizički kontiuitet. Posleratni
modeli bili su bukvalno isti kao i predratni koji su sakriveni kako bi sačekali
kraj rata. Godina 1943. - Milano je okupiran, postrojavanja i hapšenja je sve
više svakim danom. Mali broj modela Alfetta 158 ostao je u skladištu u fabrici
Portello, ali postoji rizik da će biti uzeti kao ratni plen. Razni tehničari i
radnici firme Alfa Romeo odlučuju da moraju da ih sklone. Počinju tajne planove
i spremaju se da ih odvezu kamionima. Razni strasni ljubitelji brenda Alfa
Romeo dobrovoljno ih sakrivaju, a među njima i šampion u vožnji glisera Ahile
Kastoldi, koji je oborio svetski rekord 1940. godine koristeći motor Alfa Romeo
158.
Međutim, nastaje problem. Baš kad se konvoj kamiona spremao
da pođe, patrola Vermahta se pojavila, s oružjem na gotovs. Na sreću, Alfin
test vozač Pjetro Bonini bio je Švajcarac, i živeo je neko vreme u Berlinu.
Govoreći samopouzdano na savršenom nemačkom i mašući bezbednosnom dozvolom,
uspeo je da umiri komandira i spasi situaciju. Sto pedeset osam modela je
odvezeno u garaže i ambare, kako bi bili sakriveni iza lažnih zidova ili gomila
debala kako bi sačekali bolja vremena.
Lansiranje F1
Nedugo posle kraja rata, ti isti modeli Alfetta 158 su
vraćeni u Portello i pažljivo obnovljeni i pripremljeni za povratak na trke, a
trkanje je značilo pobedu, iako su staze i šampionati bili fragmentirani i s
minimalnim uslovima za trku. Između 1947. i 1948. godine Nino Farina je osvojio
prvo mesto na Velikoj nagradi nacija u Ženevi, Varzi je bio prvi u Velikoj
nagradi Torina na stazi Valentino, a Tosi je bacio na kolena konkurente u Velikoj
nagradi Milana. Poruka je bila sasvim jasna. Alfa Romeo je i dalje bio
pobednički automobil.
Velika nagrada Velike Britanije na stazi Silverstone 1950.
bio je prva od osam trka koje su činile prvi Svetski FIA Formula 1 šampionat.
Države koje su ratovale jedna protiv druge samo nekoliko godina pre su se
udružile radi jedinstvenog sportskog događaja. U pitanju je bio istorijski
trenutak. Ispostavilo se i da će biti istorijski trijumf za Alfa Romeo. Prva
četiri mesta na početku zauzela su četiri modela Alfetta 158. Đuzepe „Nino“
Farina osvojio je pol poziciju, najbrži krug i konačnu pobedu. Drugi je bio
Luiđi Fađoli, a treći Reg Parnel. Prvi podijum F1 bio je pod monopolom brenda
Alfa Romeo.
Nepobedivi trio - Tim 3
F
Kombinacija izvanredne brzine, upravljanja i pouzdanosti
modela 158 učinila ga je vrhunskim postignućem automobilske tehnologije tog
vremena. Kada je predstavljen 1938. godine imao je 1,5-litarski motor s
kompresorom i 185 KS. U drugoj verziji, nakon rata, kompresor je postao
dvofazni i motor je dostizao 275 KS, a do 1950. je dostizao 350 (pri 8.600
opm). Zahvaljujući svojoj ekstremnoj lakoći, njegov odnos težine i snage bio je
samo 2 kg/KS, vrednost u skladu s današnjim serijama super sportskih
automobila.
Tehnička superiornost donosi pobede. Za medije, Farina, Fanđo
i Fađoli bili su „tim 3 F“, nepobedivi trio koji je “razbijao” sve rivale. Tri
Alfa Romeo asa osvojili su sve Grand Prix trke na kojima su učestvovali,
završivši na podijumu dvanaest puta i sa pet najbržih krugova. Kao što je
Đuzepe Buso, dizajner u Alfa Romeo kompaniji i saradnik Kolomba, rekao kasnije,
„naš glavni problem bio je da se odlučimo koji bi od tri vozača pobediti u
datoj trci.“
Trećeg septembra 1950. godine, na Velikoj nagradi Monce, Alfa
Romeo je isprobao nove tehničke resurse modela Alfetta 159, koji su zapravo
razvijeni za upotrebu u šampionatu sledeće godine. Nova Alfetta debitovala je
pobedom. Za volanom bio je Nino Farina koji je tako postao prvi svetski šampion
Formule 1.
Talična i trijumfalna Alfetta
159
Naredne godine, šampionat je odlučen tek u poslednjoj trci,
na kraju dugog duela između brendova Alfa Romeo i Ferrari. Nakon 17 godina,
fenomenalni motor Alfetta dostizao je kraj svog potencijala za budući razvoj,
ali tokom trka 1951. tehničari su ipak uspeli da iscede poslednje kapi dodatne
snage i dostignu prekretnicu od 450 KS. Zahvaljujući konačnom trudu, i izuzetno
talentovanim vozačima, model 159 trijumfovao je na Velikim nagradama u
Švajcarskoj, Belgiji, Francuskoj i Španiji, sa jedanaest finiša na podijumu i
najbržim krugovima u svih sedam trka.
„Tri F“ i njihove pobede postale su legendarne i dovele su
Alfa Romeo na platna bioskopa. Dva najvažnija italijanska producenta tog doba,
Dino Delaurentis i Karlo Ponti odabrali su najveće zvezde tog vremena - Amedea
Nacarija i prelepu Alidu Vali za glavne uloge u „Ultimo Incontro“ (Poslednji
susret), film na stazama Formule 1 i kancelarijama tima Alfa Romeo Racing Team.
Pisac Alberto Moravia takođe je radio na scenariju.
Film je imao premijeru 24. oktobra 1951. i četiri dana nakon što je Huan Manuel Fanđo, koji je vozio legendarni model Alfetta 159, osvojio Veliku nagradu Španije i time postao svetski šampion. Druga pobeda za redom. Alfa Romeo je osvojio prva dva svetska šampionata Formule 1 u istoriji i tada je mogao da se povuče iz Formule 1 nepobeđen i posveti se umesto toga izradi nepobedivo prelepih putničkih i trkačkih automobila.
Komentari(0)