Storie Alfa Romeo peta epizoda - Sportske limuzine u službi zakona

Peta epizoda Storie Alfa Romeo serijala je smeštena u posleratnu Italiju, od obnove do ekonomskog procvata. Tokom tih godina, Alfa Romeo je potvrdio svoj status najbržeg automobila na stazi i van nje

03. Jun

Makina
Team

foto: FCA

U posleratnoj Italiji, Alfa Romeo automobili su bili legendarni. Dokazali su da su brži od svih drugih automobila, i na stazi i van nje. Bili su toliko moćni da su uvek pobeđivali, bez obzira na sve, kao dobro nad zlom. Imali su prave tehničke i simboličke karakteristike da postanu automobili koji su snaga državne policije.

Automobili državne policije

Veza između brenda Alfa Romeo i državne policije je zanimljiv mali deo istorije ove Republike. Od 1950-ih naovamo, Alfa Romeo automobili su odabrani za zvanična vozila za odazivanje na hitne pozive. Zvali su ih „volanti“ (leteći na italijanskom) i građani su se uskoro navikli da ih viđaju na ulicama, i uskoro su im dali druge nadimke. One koje je koristila državna policija su zvali „Panteri“, a one koje su koristili Karabinijeri, italijanska žandarmerija, su zvali „Gazele“. Dve metafore koje su isticale njihovu snagu i agilnost.

Prvi „Panter“ je bio Alfa Romeo 1900, napravljen 1952. godine, a nadimak je bio inspirisan njegovom agresivnom siluetom. Prva „Gazela“ je ušla u upotrebu par godina kasnije. Najpoznatiji policijski automobil je bio model Giulia Super, ali je policija koristila mnogo drugih Alfa Romeo modela, praktično sve one najznačajnije, od modela Matta do Alfasud, Alfa 75, Alfetta, 156 i Giulia, model koji se danas koristi.

Alfa Romeo je stil života

Istorija veze brenda i policijskih snaga teče paralelno sa pričom kako se Alfa Romeo razvijao tokom godina. Ova tema nas dovodi do još jednog protagoniste priče. Oracija Sate Pulige (Orazio Satta Puliga), rođenog u Torinu, poreklom sa Sardinije, i strastvenog ljubitelja brenda Alfa Romeo.

Njemu dugujemo čuvenu frazu: „Ima mnogo proizvođača automobila, a među njima Alfa Romeo zauzima jedno posebno mesto. To je neka vrsta zaraze, entuzijazma za prevoznim sredstvom. To je način života, poseban način osmišljavanja motornog vozila“. Imenovan za direktora dizajna 1946. godine, Sata Puliga je imao težak zadatak pred sobom. Ne samo da je morao da izgradi sve što je bilo uništeno u ratu ispočetka, nego je trebalo i da transformiše zanatlijsku kompaniju u modernu proizvodnu silu, nastavljajući put koji je utabao Ugo Gobato.

Sata Puliga je odmah počeo sa radom. Kada je on stigao, Alfa Romeo je proizvodio svaki mehanički deo u svojoj fabrici u Portelu, u skladu sa strogim kriterijumima izvrsne izrade. On je racionalizovao proces, proizvodnju sekundarnih delova napravio je da bude eksterna i smanjivao je troškove. Istovremeno, počeo je da razmišlja o stvaranju novih „masovno proizvođenih“ Alfa Romeo automobila, koji bi se pravili uz korišćenje najefikasnijih tehničkih i organizacionih metodologija koje su bile dostupne.

Model 1900, prvi Panter

Model 1900 iz 1950. godine, koga je dizajnirao Sata Puliga, bio je prvi Alfa Romeo automobil sa volanom na levoj strani, i prvi koji je imao samonosivu karoseriju. Odustao je od tradicionalnih motora sa 6 i 8 cilindara i prešao na novu verziju sa 4 cilindra i aluminijumskom glavom cilindra i dve bregaste osovine sa lancem. Motor je imao samo jedan karburator, nudeći odlične performanse i malo smanjenje konjskih snaga. Model 1900 je dostizao 80 KS. Bio je agilan i brz, kao što se očekuje od Alfa Romeo automobila, ali i veoma lak za vožnju. Drugim rečima, dizajniran je da cilja šire tržište. Slogan tokom njegovog pojavljivanja na tržištu je bio: „Porodični automobil koji pobeđuje na trkama“.

Model 1900 je takođe bio prvi Alfa Romeo automobil koji se proizvodio na montažnoj traci. Istinska revolucija. Ukupno vreme potrebno za proizvodnju jednog vozila se smanjilo sa 250 na samo 100 sati. Ovaj novi pristup je doveo do neviđenog uspeha u prodaji. Samo 1900 se prodao u više primeraka nego svi Alfa Romeo modeli proizvedeni do tog trenutka. Ovaj uspeh je takođe bio rezultat pažljivog upravljanja ciklusom proizvodnje. Predstavljeno je nekoliko verzija visokih performansi (1900 TI, 1900 C Sprint i Super Sprint, kao i 1900 Super), koje su osvojile važna međunarodna takmičenja u svojoj kategoriji.

Alfa Romeo je nastavio da sarađuje sa svojim proizvođačima karoserija. Kompanija BAT (Berlinetta Aerodinamica Tecnica) je predstavila seriju koncept vozila koja su koristila mehaniku modela 1900, koju je kreirala kompanija Bertone, a dizajnirao mladi Franko Skaljone (Franco Scaglione). Isti motor koji je imao model 1900 se koristio za model AR51, poznatiji kao Matta - 4x4 vozilo koje je napravljeno da zameni posleratna terenska vozila Italijanske vojske.

Milanski ljubitelj kulture, ali i boksa

Dok je sa modelom 1900 brend Alfa Romeo započeo put serijske proizvodnje, tek je sa modelom Giulietta istinski postao velika automobilska fabrika. Čovek koji se nalazio za upravljačem ove transformacije je bio Đuzepe Luragi. Rođen u Milanu, studirao je na Univerzitetu Bokoni, gde je trenirao „plemenitu veštinu“ - boks. Kad se priključio priči, već je imao reputaciju odličnog menadžera, sa velikim iskustvom iz kompanije Pirelli iza sebe. Od 1951. do 1958. godine, bio je generalni direktor kompanije Finmeccanica, holding društva koje je kontrolisao Alfa Romeo. Nakon kratkog perioda provedenog u kompaniji Lanerossi, vratio se 1960. kao predsednik kompanije Alfa Romeo, i ostaće na toj poziciji do 1974. godine.

Revnosan pisac, novinar i publicista, Luragi je takođe promovisao kulturne inicijative u okviru kompanije. Godine 1953. imenuje Leonarda Sinisgalija, „inženjera pesnika“ da stvori magazin koji bi uspostavio dijalog imeđu humanističke kulture, tehničkog znanja i umetnosti. Rezultat je nazvan „La Civilità delle Macchine“ (Civilizacija vozila), a među njegovim piscima su bili Ungareti i Gada.

Pred početak procvata

Nakon što je stigao u Alfa Romeo, Luragi je napravio revoluciju u strukturi proizvodnje, pozvavši dizajnera Rudolfa Hrusku i Frančeska Kvaronija da reorganizuju industrijske procese. Shvatio je da je pred njima bila ogromna prilika. Brend je imao izvanrednu vidljivost, njegove sportske pobede osvojile su milione ljudi i inspirisale njihove snove. Bilo je vreme da se taj uspeh prevede u prodaju.

Ekonomski bum je bio tu iza ćoška, a automobili su bili najpoželjnija svojina. Za Luragija, posedovanje modela Alfa Romeo moralo je da postane osobina onih koji su zaista uspeli u životu. Od elitnog proizvoda do predmeta želja. Kompanija je sada usmerila sve svoje dizajnerske i industrijske resurse u tom novom smeru. Giulia je bila proizvod ove prekretnice u istorijatu brenda Alfa Romeo, automobil koji je dizajniran da pojača prodaju, ali u isto vreme i da potvrdi brendovu tehničku tradiciju i sportski duh.

Giulietta, prva Gazela

Novi model vraća nas na vezu između brenda Alfa Romeo i policijskih snaga. Prvi model Gazela Karabinjera bio je baš model Giulietta, dizajniran za patrole. Zapravo, ušao je u upotrebu već opremljen s radio sistemom za komuniciranje s centralom. Kao što kažu pripadnici italijanskih oružanih snaga, model Gazela podseća na samog vozača patrolnog vozila. Brz je, agilan i jak. Ove karakteristike su odmah prenete na automobil.

Kraća, tanja i lakša od modela 1900, Giulietta je povela Alfa Romeo u novi segment, za novu publiku. Nudila je moderan, skladan eksterijer i maksimalan komfor unutra, kao i izvanredno prianjanje na put, brz start i brzinu. Njen motor (potpuno od aluminijuma) isporčivao je 65 KS, dostižući maksimalnu brzinu od 165 km/h.

Na Sajmu automobila u Torinu 1954. godine Giulietta je debitovala u kupe verziji. Giulietta Sprint, u izradi Bertonea, bila je nisko spušten, kompaktan, agilan, mali automobil koji je postao „instant klasik“. Treba napomenuti da je sportska verzija zasnovana na standardnoj. To je bio nesvakidašnji izbor, koji je par godina kasnije ponovo ponudio model Giulia Quadrifoglio. Giulietta je bila sjajan uspeh, postavši toliko popularna da su je zvali „mezimica Italije“. A njeni prodajni rekordi bili su podjednako izvanredni, preko 177.000 primeraka.

Giulia, kao revolucija

Samo revolucionarno vozilo može da oduzme prvo mesto modelu Giulietta. Sata Puliga je to dobro znao, a njegov tim (Đuzepe Buso, Ivo Koluči, Livio Nikolis, Đuzepe Skarnati i tester Konsalvo Sanesi) se bacio na posao, kako bi izradio vozilo koje je definitivno bilo daleko ispred svog vremena.

Giulia je bila jedno od prvih vozila na svetu s drugačije oblikovanom osnovnom strukturom. Prednji i zadnji delovi su dizajnirani tako da upijaju šokove, a kabina je bila izuzetno čvrsta, kako bi zaštitila putnike i vozača. U pitanju su rešenja koja su tek dosta kasnije postala obavezna. Motor s dve bregaste osovine od 1,6 litara modela Giulia predstavljao je evoluciju 4-cilindričnog motora od 1,3 litra, a isticao se zbog izduvnih ventila koji su hlađeni natrijumom.

Dizajn modela Giulia je takođe bio i revolucionaran. Kompaktan, s dobrim proporcijama prostora i jedinstvenim stilom. Nizak prednji deo i skraćen zadnji deo inspirisani su aerodinamikom. Kada se automobil pojavio, njegov slogan opisao ga je kao automobil koji je „dizajnirao vetar.“ Zahvaljujući inovativnom radu na razvoju u vetro-tunelu, koeficijent čeonog otpora (Cx) modela Giulia bio je izvanredan za to vreme: samo 0,34.

Vozilo je bilo izuzetno uspešno! Prodato je u više od 570.000 primeraka (više nego trostruko u odnosu na model Giulietta). Giulia je postala jedan od simbola Italije. Posetioci muzeja Alfa Romeo u Arezeu mogu da obiđu sobu posvećenu brendu Alfa Romeo u svetu filma. Ona prikazuje mnoge pojave grandioznih vozila, ali Giulia je neosporiva zvezda tog šoua, jer se pojavila u mnogim „poliziotteschi“ filmovima snimljenim u tom periodu - počeli su kao niskobudžetni, a kasnije su postali kultni filmovi. U tim filmovima gde se „policajci i lopovi“ sukobljavaju, Giulia se često pojavljuje i kao policijski automobil i kao vozilo za bekstvo.

Storie Alfa Romeo peta epizoda - Sportske limuzine u službi zakona

Intervju Mladen Alvirović - Od dobrog sportiste do odličnog novinara

Intervju Miodrag Piroški - Poverenje je skupocen kapital

BG Car Show od 22. do 28. marta

Aleksandra Đokić - Srce kaže Kamiq

Igor Ševo - Na nivou i u teškim vremenima

Najbrži serijski SUV

Komentari(0)