03. Jun
0
Evropska unija uvodi Euro 7 standarde, u Srbiji i dalje dozvoljen uvoz vozila sa Euro 3 standardom
Po prvi put će se ograničiti zagađenje ne samo iz izduvnog sistema vozila već će morati da se smanji i emisija štetnih čestica, mikro-čestica koje nastaju upotrebom pneumatika i kočnica
Podeli
Savet ministara Evropske unije i Parlament Evropske unije su 24. aprila 2024.godine definitivno usvojili raniji predlog Evropske komisije o uvođenju novih standarda (EURO 7) emisije izduvnih gasova, emisije štetnih materija koje emituju ostale komponente i delovi vozila (pneumatici, kočione pločice itd.) kao i standarda vezanih za životni vek (trajnost) baterija električnih i “Plug-in” hibridnih vozila, koje će od novembra 2026. godine morati da ispune svi postojeći modeli putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila (M1 I N1 kategorije) a od novembra 2027.godine svi novi modeli putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila (M1 I N1 kategorije).
Za autobuse, teška teretna vozila i priključna vozila (M2,
M3, N2, N3, O3, O4 kategorija) pravila stupaju na snagu od maja 2028.
godine za postojeće modele, odnosno od maja 2029.godine za nove
modele. Dokument je objavljen u Službenom glasniku EU i možete ga preuzeti. Kada
su u pitanju emisije izduvnih gasova, za putničke automobile (M1) i laka
komercijalna vozila (N1), uvaženi su prigovori većine evropskih proizvođača,
kao i vlada šest država EU, pa su zadržane granične vrednosti iz trenutno
važećeg EURO 6 standarda, odnosno:
-CO – 1000 mg/km (benzin); 500 mg/km
(dizel)
-THC – 100 mg/km
(benzin)
-NMHC – 68 mg/km
(benzin)
-NOx – 60 mg/km
(benzin); 80 mg/km (dizel)
-PM – 4,5 mg/km
(benzin, dizel)
Kada su u pitanju emisije izduvnih gasova, za autobuse i
teška teretna vozila (M2, M3, N2, N3) ipak su dodatno pooštrena pravila pa su postavljenje
još niže granične vrednosti u odnosu na trenutno važeći EURO 6 standard. Kada
je u pitanju životni vek odnosno trajnost baterije, za putničke automobile i
laka komercijalna vozila (100% električni i Plug-in hibridi) je propisano da:
-U prvih 5 godina
starosti ili pređenih 100.000 km baterija mora imati trajnost min. 82% svog
ukupnog životnog veka
-Između 5 i 8 godina
starosti ili pređenih 100.000km – 160.000km baterija mora imati trajnost min.
72% svog ukupnog životnog veka
Takođe, da bi bilo koje novo-proizvedeno vozilo gore
pomenutih kategorija dobilo tipsko odobrenje za upotrebu, odnosno da bi uopšte
moglo da se registruje i koristi unutar država Evropske Unije, proizvođači će
morati da ispune i stroge kriterijume konstantnog monitoringa, odnosno da:
-U vozilo ugrade OBD
(“On Board Diagnostics”) uređaj za detekciju neispravnosti sistema izduvnih
gasova u smislu emitovanja vrednosti štetnih gasova iznad dozvoljenih graničnih
vrednosti
-U vozilo ugrade OBFCM
(“On Board Fuel Consumption Monitoring”) uređaj za merenje stvarne potrošnje
goriva (ili struje kod električnih vozila), u cilju određivanja stepena njihove
energetske efikasnosti
-U vozilo ugrade SOH
(“State of Health”) uređaj za monitoring stanja baterije u smislu trajnosti
odnosno njenog životnog veka
-U vozilo ugrade sistem
za upozorenje vozača da izduvni gasovi prekoračuju dozvoljene granične
vrednosti
-U vozilo ugrade sistem
za upozorenje vozača za nizak nivo reagensa
-Obezbede dijagnostičke
uređaje za ispitivanje prilikom redovnih tehničkih pregleda vozila
Po prvi put će se ograničiti zagađenje ne samo iz izduvnog
sistema vozila već će morati da se smanji i emisija štetnih čestica,
mikro-čestica koje nastaju upotrebom pneumatika i kočnica. To će se odnositi i
na električne automobile. Iako su argumenti koje je uložila auto-industrija a
koji su pokazivali da će to biti ogroman izdatak samo delimično uvaženi,
suštinski gledano su evropski regulatori ako se posmatra u celosti dodatno
pooštrili kriterijume. Samo jedna rečenica koja je izgovorena tokom završne,
martovske debate u Evropskom savetu je stavila tačku na svaku svaku dalju
raspravu:
"Od posledica
aero-zagađenja prouzrokovanim emisijama štetnih gasova iz vozila u EU godišnje,
premine 75.000 ljudi." (Ukupno od zagađenja vazduha umre godišnje 400.000
žitelja EU). Tako stoje stvari u Evropskoj Uniji.
U Srbiji je u prva četiri meseca 2024. godine povećana
prodaja novih vozila za više od 30 odsto u odnosu na isti period lane što
svakako ohrabruje. Prodato je 9.713 putničkih automobila što je za čak 2.265
više nego u istom periodu prošle godine kada je prodato 7.448 automobila.
Prodaja lakih komercijalnih vozila u periodu januar-april 2024. dostigla je
brojku od 2.131. To je za 575 više nego u prva četiri meseca 2023. kada je
prodato 1.556 vozila. Rast od respektabilnih 36,9 odsto.
Podatak koji je više nego porazan je da je u Srbiji u prva
četiri meseca ove godine prodato ukupno 43.290 polovnih automobila iz uvoza, a
da je više od 65% od ovog broja vozila starijih od 15 godina. I dok kod
novih kupljenih vozila primećujemo pozitivan trend povećanja broja električnih,
hibridnih i vozila sa benzinskim motorima kod polovnih uvezenih vozila iz EU
najzastupljeniji su dizelaši starijih generacija (EURO 3, 4, 5). Podatak je
poražavajući jer prodaja takvih dizelaša čini 63 odsto od svih uvezenih
polovnih vozila.
U Srbiji je, uprkos najavama nadležnih, još prošle
godine, i očekivanjima da će se to desiti početkom ove i dalje prolongirana
odluka o zabrani uvoza polovnih vozila sa "EURO 3" i EURO 4" eko
stadardima. Da podsetimo vozila sa " EURO 3" standardima su se
proizvodila od 2000. do 2005. godine, a sa "EURO 4" od 2005. do 2009.
godine. To znači da je u Srbiju i dalje moguće uvesti i vozila stara više od 24
godine, tako da je Srbija ostala poslednje utočište za evropske zagađivače.
Jer, Vlada Crne Gore je donela odluku da se zabrani od 1. jula ove godine uvoz vozila starijih od 15.godina. To znači da neće moći da se uvezu vozila sa manjim eko standardom od ”EURO 5". Bosna i Hercegovina je takođe zabranila uvoz polovnih vozila od 1. Juna 2019.godine sa motorom "EURO 4" standarda. Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha. U Srbiji godišnje prerano umre 12.000 stanovnika, kažu u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.
Komentari(0)