04. Oct
0
Koliko su nam blizu vozila na struju
Budućnost električnih i hibridnih vozila u svetu deluje veoma svetla sudeći prema međunarodnom projekcijama
Podeli
Možda i toliko svetla da bi mogla da podseti na ekspanziju koju su krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih doživeli računari i mobilni telefoni (ili deceniju ranije televizori i video rekorderi) nakon što su postali pristupačni širokim masama. Prema predviđanjima nemačke kompanije Statista, godišnja prodaja e-vozila biće više nego udvostručena u narednih pet godina, sa 7,1 miliona u 2022. na 16,2 miliona u 2027.
Zvuči gotovo neverovatno i procena kompanije Morgan Stenli da
će proizvođači automobila već od 2028. početi da gube novac na proizvodnji
četvorotočkaša opremljenih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a za sve koji
su se zapitali kada će na ulicama biti više električnih i hibridnih automobila
nego benzinskih i dizel i tu je odgovor manje-više poznat – 2048. Godinu pre
toga dostići će još jedan impozantan rezultat. Na putevima će ih biti – 1.000.000.000.
I koje god predviđanje da se pogleda, industrija električnih
i hibridnih vozila i njihovo prisustvo u našem okruženju rašće gotovo
eksponencijalno kao i mnogi drugi sektori intenzivno oslonjeni na tehnologije i
inovacije. Jedino otvoreno pitanje sada je gde smo tu mi odnosno tržište
Srbije? Ako se ima u vidu da je u 2021. kod nas bilo registrovano oko dva
miliona vozila od čega tek 1.500 električnih i hibridnih, jasno je da nam treba
brza reakcija.
- Tri su ključna preduslova da brže prelazimo na čistiji
prevoz. Prvi je da učinimo električna i hibridna vozila dostupnijim i
privlačnijim. I to ne mora da znači samo direktno subvencionisanje cene novcem
poreskih obveznika. Postoje različita rešenja u svetu, počev od poreskog
oslobođenja pa do drugih nefinansijskih podsticaja kao što je besplatan parking
i izuzeće od plaćanja putarina ili niža cena za ove usluge, mogućnost vožnje
kroz „žute“ trake, besplatno punjenje na javnim punjačima - kaže direktor za
konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
Primera radi, u Irskoj je za 50 odsto umanjena putarina za
električna, a 25 odsto na hibridna vozila. Primeri besplatnog ili povlašćenog
parkinga mogu se naći u Londonu, Berlinu i drugim gradovima. U Velikoj
Britaniji postoji i subvencionisanje nabavke punjača za električna vozila u
novim zgradama, gde subvencija podrazumeva pokrivanje 75% troškova nabavke i
instalacije punjača, a do maksimalno 350 funti.
-Drugi i treći preduslov direktno su povezani sa
infrastrukturom odnosno dostupnošću punjača za ova vozila. Pre svega, potrebno
je pojednostaviti administrativnu proceduru za postavljanje punjača, a potom i
urediti uslove naplate punjenja vozila električnom energijom. Konkretna rešenja
za ove izazove NALED je dao u prvoj Sivoj knjizi inovacija koja je pripremljena
u okviru StarTech programa za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji
privrede Srbije, a koji je podržala kompanija Philip Morris International -
ističe Vasiljević.
Srbija je u prethodnih nekoliko godina napravila prve korake
u pogledu rešavanja tri ključna izazova. Odlučila se za direktno subvencije za
nabavku vozila i na prvom godišnjem konkursu 2020. podržala kupovinu 242
električna i hibridna vozila, a prošle godine još 504. Interesovanje građana za
ovu vrstu vozila postoji što je potvrdilo i nedavno NALED-ovo istraživanje u
kojem je 86 odsto građana reklo da bi se odlučilo za kupovinu. S druge strane,
problem ostaje cena zbog čega su različiti vidovi podsticaja itekako potrebni.
Standardni automobil košta u proseku oko 10.000 evra, hibridni dva puta više, a
električni oko 30.000 dok je većina građana spremna da izdvoji najviše 3.000
evra iznad cene konvencionalnih i očekuju da država pokrije polovinu ukupnog
troška.
Kada je reč o pratećoj infrastrukturi, učinak države je slabiji.
Očekuje se da će do kraja ove godine na autoputevima biti ukupno 18 javnih
punjača što ne samo da je malo već i ne prati očekivanja građana koji su, prema
stavovima iznetim u istraživanju, najviše zainteresovani da električna i
hibridna vozila pune kod kuće, na benzinskim stanicama, javnim mestima ili
poslu, a ponajmanje na autoputu. Taj raskorak donekle kompenzuju društveno
odgovorne kompanije koje postavljaju punjače ispred svojih objekata poput
filijala banaka i tržnih centara.
-Na sve veću popularnost električnih i hibridnih vozila utiče i visoka svest građana o njihovim prednostima. Kao i u svetu, i građani Srbije kao glavnu prednost vide smanjenje emisije štetnih gasova. Pozitivno ocenjuju i niži nivo buke koju proizvode u odnosu na benzince i dizelaše, kao i dugoročno niže troškove održavanja zbog značajno manjeg broja pokretnih delova koji se u njih ugrađuju. Prednosti električnih i hibridnih vozila su očigledne i upravo zato bi uvođenje različitih vrsta nefinansijskih podsticaja i pojednostavljenje procedura za postavljanje punjača bili prvi dobri koraci da otvorimo vrata građanima i privredi za brži prelazak na e-vozila, a da ne moramo da čekamo da država bude pokretač velike promene. Rešenja su ponuđena i smatramo da bi nova Vlada Srbije i resorno ministarstvo trebalo ovom pitanju da daju zapaženo mesto - zaključuje Vasiljević.
Komentari(0)