Komora za testiranje električnih automobila

Vreo dan u pustinji, ledena alpska noć. Ovo nije raspored nekog hiperaktivnog turiste, već jedan ciklus testiranja u solarnoj komori koja proverava koliko su otporni Škoda električni automobili

    foto: Škoda
    Podeli
  • params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?> params['siteURL'] . '/uploads/gallery-images/' . $articleGallery[$index] ?> mainImage->description ?>




Proizvođač automobila Škoda koristi ovu specijalnu solarnu komoru, kako bi u periodu od 25 dana simulirao šta se dešava kada električni automobil provede četiri godine u klimatskim uslovima Centralne Evrope. Test otkriva kako se delovi i materijali u automobilu ponašaju u ovom periodu i da li je došlo do bilo kod oblika degradacije, uključujući i vizuelnu degradaciju.

Petr Sobotka

-U Volkswagen grupi samo Audi i Škoda imaju komoru za ispitivanje električnih automobila. Audi solarna komora je u Kini, a naša je malo modernija i ima više sigurnosnih sistema - izjavio je Petr Sobotka, šef sektora za tehnologiju materijala i specijalna merenja.

Uslovi u pustinji

Komora, za koju je bilo potrebno nešto više od godinu dana da se izgradi, pažljivo je izolovana soba opremljena sa setom od 28 emitera svetlosti snage 2.5 ili 4 kW. Ovo su metal-halogenidni emiteri svetlosti čija je svetlost približna sunčevoj svetlosti. Emiteri imaju životni vek koji traje okvirno tri testa, a zatim svi moraju da se zamene. Pored komore je prostorija sa posebnim klima uređajima i „mozgom“ za kontrolu napajanja. Komora omogućava modeliranje različitih temperatura, vlažnosti i uslova sunčeve svetlosti.

Dalibor Kopač

-Možemo, na primer, da simuliramo pustinjsku klimu ili ledenu noć u planinama. Tokom testa možemo da menjamo postavke između vrućeg dana u Arizoni sa temperaturom od 42° C u senci i intenzitetom sunčeve svetlosti do 1000 w/m2, klime na Florida sa ekstremnom vlažnošću i hladne alpske noći kada se temperatura snizi na -10 °C - rekao je Dalibor Kopač, koordinator testa, opisujući šta sve test uključuje.

Ceo postupak se kontroliše iz kontrolne sobe koja je od komore odvojena debelim zidom. Osoblje će uskoro moći da nadgleda testove i pomoću mobilnih telefona.

Prvo bezbednost

Imajući u vidu ekstremne uslove koji su postavljeni tokom ispitivanja, neki delovi automobila mogu da se zagreju do temperature od 110 °C, bezbednost je na prvom mestu. Soba je puna senzora koji mere temperaturu. Termo-kamere izvan komore nadgledaju automobile koje tehničari pripremaju za testiranje ili su upravo završili test. Komora je opremljena sigurnosnim sistemom koji zaustavlja test ako postoji bilo kakav nagoveštaj problema.

Kako se sprovodi test

Prvih petnaest dana testa simulira se vruća i suva pustinjska klima u Arizona stilu. Svaka 24 sata tokom dva dnevna ciklusa automobil je izložen intenzivnoj sunčevoj svetlosti do 1000 W/m2, temperaturi okoline od 42 °C i vlažnosti ispod 30%, a tokom dva noćna ciklusa temperaturi od 10°C. Na kraju svakog dana period od jednog sata planiran je za servisiranje na temperaturi od 23°C, kada tehničari mogu da uđu u komoru da provere stanje vozila i promene neispravan senzor. U poslednjih deset dana testa simulira se vlažna klimu na Floridi. Tokom dnevnog ciklusa temperatura se vraća do 42°C, ali ovog puta se relativna vlažnost vazduha penje iznad 60%. Zatim se temperatura u komori hladi do uslova alpske noći na minus 10°C.

Komentari(0)

sortiraj